Opštinske novine

Стр. 10

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

бала је она његова неизмерна љубав према Београду и Београђанима, њиховој будућности, па да се те сметње савладају, те препоне отклоне. Смем отворено да кажем: Само захваљујући почившем Краљу, ми смо могли да радимо са онолико замаха, онолико одушевљења на добро Београда, престонице Југославије, за добро Београђана. Господо, ми одлазимо са овог места, али одлазимо са једном свешћу, једном гордошћу, да смо своју дужност вршили најсавесније у корист велике будућности Београда. Нема области општинске политике, нема ни једне општинске акције у којој није дат пун напор, унета једна одушевљена акција великих замаха, у којој није дат печат једног периода пуног плодних иницијатива, корисно схваћен.

Знам, да многи од оних чија су срца и душе биле испуњене прошлошћу, гледали за собом а не испред себе, нису могли да се одушевљавају акцијама и настојањима у којима се имао пред собом само један циљ: добро Београда, и где се није гледало ни на које друге квалитете сем на оне рада, преданости и исправности. Са њима се никада, ни у каквом нити у ситнијем раду, не бих имао наћи на истој линији, а најмање у једном послу где треба да је душа чиста, чело ведро, где треба да је човек слободан од свих предрасуда и притиска прошлости, ма колико иначе та прошлост била драга. Са мном и мојим радом нису се могли одушевљавати ни они који су навикли да Општину третирају као неку за њих створену институцију, где су њихови интереси чак њихове жеље, требале да

буду меродавне и одлучујуће за целу општинску политику; који су навикли да Општина треба да буде пуна индулгенција за њихове грехове, пуна самарићанске милоште за њихове егоистичке циљеве и потребе. Наш рад није познавао Београд подељен на класе нити био испуњен ма каквим фаворизирањима ни крајева ни људи. За нас су .Пашино Брдо, Булбулдер, Јатаган-Мала, Карабурма, да наведемо само њих, били исто тако проблеми општинске политике као и Кнез Михајлова улица, Дедиње, Теразије. За нас је онај радник који станује у својим или туђим кућерцима периферије био грађанин са исто толико права на стварање Општине, као и онај низ грађана који станујеулалатама. Сви су они грађани равних права

и једнаких дужности према Београду. Чак сам увек мислио и тако мислим и данас, да једна заједница, има увек више дужности према малима, слабима и нејакима, него ли према онима, који се и сами могу помоћи. За то и такво схватање, за такав јрад ја сам наишао на потпуно разумевање код Краља Александра, и одатле је пошао низ плодних иницијатива у том правцу. Ми смо сматрали да морамо да избегнемо све што би и иначе тешку економску ситуацију грађана отежало. Можда су многе ствари изостале које су биле потребне, али чије би подмиривање изазвало нове терете за грађане, нове дугове. Али зато из оних редовних сретстава чињени су сви напори, да се постигне што већи резултат, са што мање ангажовања сретстава Општине; рађено је најинтензивније и на материјалном, културном и естетском уздизању Београда.