Opštinske novine

I

Стр. 58

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

градских општинских новина", посвећен браниоцима Београда, у коме су сами учесници описали крваве борбе око Београда и по београдским улицама! Ова јединствена споменица је тада на свечаној седници браниоцима Београда дељена бесплатно. На овој свечаној седници Београдска општина донела је неколико одлука: 1) Да се Банатска улица поред Дунавског кеја, У којој је изгинуо цео Сремски добровољачки одред, назове улицом Сремског одреда; 2) Да се при Културном отсеку Београдске општине оснује фонд за школовање сиромашне деце изгинулих бранилаца Београда. У овај фонд прве је године унесена сума од 60.000 дин. а после је она смањена на 40.000 дин. Овим фондом, односно овом сумом располаже сама Општина по своме нахођењу; 3) Да се распише конкурс за најбољу песму, приповетку, драму и уметничку слику, који би имали да прикажу херојску одбрану и пад Београда 1915 год. Прву награду за песму „Три светла дана" од 1.000 дин. добио је песник г. Стеван Бешевић, а прву награду од 10.000 дин. за најбољу приповетку

је намењен сиромашним браниоцима Београда и њиховим породицама. На жалост ова лепа књига није доживела материјалан успех. Јер ни до данас није могла бити у потпуности исплаћена. Али ако ова књига није доживела материјалан успех она је доживела морални. Јер са њоме се живи браниоци Београда могу поносити пошто су у њој овековечена њихова јуначка дела. Па, ипак, од ове књиге, и ако се није исплатила, два или три пута годишње, од 1931 године до сада одвајала се извесна сума која је пред божићње и ускршње празнике дељена сиромашним и незапосленим браниоцима Београда. Пред празнике сваки сиромашни бранилац Београда, који се био пријавио добијао је од 100 па до 500 динара, тако да је укупно издато 12.200 дин. Ове помоћи делио је иарочити одбор. Група бранилаца Београда, својим заузимањем преко пријатељских веза, успела је да запосли преко 30 неупослених сиромашних бранилаца Београда, који се и сада налазе у службама, неки у општини а неки у државним надлештвима.

I

I

Једна група живих бранилаца Београда, испод спомен-плоче изгинулим браниоцима Београда на подвожњаку у улици Маршала Пилсудског

или роман добио је г. Мирослав Голубовић, секретар Народног позоришта у Скопљу и инвалид — добровољац из Сремског добровољачког одреда, који је верно описао борбе у одбрани Београда у својој књизи „Фрагмента трагедије бели". После овога, увидевши да се браниоцима Београда одаје признање, Група је наставила свој рад нарочито на социјалној заштити својих сиромашних другова. Немајући никаквих материјалних сретстава ни помоћи ма са које стране, Група је почела сама да их ствара. У те се циљеве прво појавила позната исторографска монографија „Агонија Београда у светском рату". У овој историографској споменици, која је у јавности веома похваљена, а која ће будућем нашем историчару бити богат извор за историјску студију светског рата, написали су своје доживљаје из одбране Београда десет живих бранилаца, бивших старешина и војника. Чист приход од ове књиге био

Увидевши да својим сиромашнијим Друговима може бити од користи, Група је одлучила да оснује Удружење бранилаца Београда и да га правилима озваничи. Група се често обраћала утицајним особама, да јој помогну при оснивању Удружења, али су многе од ових утицајних особа, на жалост, избегли своју сарадњу. Најзад Група је сама, а уз сарадњу неколицине бранилаца Београда, који се налазе у службама као службеници, саставила и потписала правила Удружења и упутила надлежнима на одобрење. Правила су код надлежних и у Министарству Војске и Морнарице и у Министарству унутрашњих дела добила веома ласкаво мишљење и своје озваничење. И тако, најзад, после доста труда и напора 1932 год. званично је отпочело да функционише Удружење Бранилаца Београда. На позив г. Живана Кезића, који се све дотле налазио са г. Светом Милутиновићем на челу Групе, у сали ресторације „Клериџес" окупили су се браниоци Београда, који су се позиву одазвали, да иза-