Opštinske novine

Комуналне весхи и белешке

СРЕДИШЊИ УРЕД ЗА ОСИГУРАЊЕ РАДНИКА ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА ЗА ЈАВНЕ РАДОВЕ Ценећи велики значај јавних радова по незапослено радништво, Средишњи уреда за осигурање радника одлучио је, да од расположиве готовине из главничног покрића рента гране осигурања за случај несреће, ставља сваке године 35% на располагање бановинским, градским и сеоским самоуправама у виду јевтиних дугорочних хипотекарних зајмова. Зајмове еамоуправама Средишњи уред даваће искључиво за извођење опште корисних радова као: подизања социјалних и здравствених установа, водовода, канализације, електрификације, подизања болница, јевтиних народних станова, школа, путева, мелиорације земљишта и слично. Ови зајмови били би хипотекарни, те би се имали осигурати укњижбом на 'некретнине на првом месту, а као гарантна подлога за тачну исплату ануитета имали би служити прирези и приходи дотичних самоуправних тела. С обзиром на тешке прилике на новчаним тржиштима и ниски каматњак од 8—9%, који мисли Средишњи уред увести, има изгледа на пун успех ових зајмова "због "подизања опште привредне делатности у земљи и смањења незапослености. Средишњи уред, због слабог финаасијског стања социјалног осигурања, своди за сада своје властите инвестиције на нај.нужније потребе, па ће тако износ који ће Средишњи уред моћи сваке године ставити на расположење самоуправним јавним телима у виду дугорочних хипотекарших зајмова износити око 20,000.000 динара. Кад се у живот проведе још и грана осигурања за случај изнемоглости, старости и смрти (радничко пензионо осигурање), тај ће износ достизати годишње дупло више. Правилник о раздеоби за.јмова већ је израђен, а емисији зајмова приступи се почетком 1935 године. Заинтересоване традске општине могу се молбама већ сада обраћати Средишњем уреду ради подељивања тих зајмова. Овим својим поступком Средишњи уред уистини одговориђе оном најважнијем свом задатку, а то је да прикупљени резервни новац у социјалном осигурању понова послужи што интензивнијем привредном животу и да се најкрађим и најјевтинијим путем опет врати самој привреди. ИЗЛОЖБА О УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКОМ РАЗВИТКУ КРАГУЈЕВЦА Приликом VIII конгреса Савеза градова у Крагујевцу, Општина града Крагујевца приредила је изложбу општинских техничких радова ша уређењу и унапређењу града Крагујевца. На овој изложби, која је била смештена у новом Ватрогасном дому, били се изложени, између осталих, и ови радови: 1) Нов регулациони план града Крагујевца у размери 1:2.500, један план града Крагујевца у размери 1 :500, графикон пораста насеља у граду Крагујевцу од 1868 до 1934 године и детаљаи планови будуће регулације града Крагујевца. 2) Нов градски водовод, који је у изради, и чија ће изградња коштати преко 60,000.000 динара. Цртежи изгледа будуће водојаже, детаљи бетонске бране, цртежи инсталација за пречишћавање воде, резервоар на Ћави, разводна градска мрежа и 14 снимака радова на подизању врло интересантне водојаже у селу Грошници.

3) Нова .градска електрична мрежа, дуга 40 километара, графикон потрошње струје, пораст количине претплатника, ценовник струје, по којему се врши продаја исте. 4) Цртежи паркова и скерова, и то: Парк у Шумарици, парк на имању задужбине Андрејевића, „горњи парк", и скверови код „споменика палим Шумадинцима,,, и код „начелства". 5) Графикон радова на изради нове и оправци постојеће калдрме. 6) Цртежи нове, врло савремене, школске зграде са 8 учиолица. 7) Цртежи зграде Друштва милосрђа. 8) Цртежи регулације реке Лепенице са подизањем бетонског кеја. 9) Цптежи нове зграде Ватрогасног дома. 10) Цртежи нове градске тржнице. 11) Пројекат новог Општинског дома. 12) 7 комада типова радничких станова, по којима се у великом броју веђ израђују радиичке зграде у Крагујевцу. 13) Графикон грађевинске делатности у граду Крагујевцу. 14) Пројект мовог задружног дома за млекарску задругу у Крагујевцу. 15) СнИмци новог Крагујевца. 16) Модели „Споменика палим Шумадинцима". 17) Камене коцке, које се употребљавају на калдрмисање улица у граду Крагујевцу и т. д. Претседницима југословенских градова, који су са великим интересовањем разгледали ову лепу изложбу, давао је детаљна стручна упуства т. др. Раде Милосављевић, један од наших најбољих млађих градских %архитеката. ПРЕНОС ПОСЛОВА ОПШТЕ УПРАВЕ НА ГРАДОВЕ До ступања на снагу Закона о градским општинама било је у нашој држави градова који су вршили све послове опште управе из надлежности првостепених власти, те на њихову подручју нису среска начелства имала никакву стварну надлежност, и градова у којима су све послове опште управе из надлежности првостепених власти вршила среска начелства. Градови прве групе, који су били искључиви носиоци првостепене опште управне власти на својој територији налазили су се на бившем подручју Словеније, Хрватске, Славоније, Војводине, Босне и Херцеговине, а градови друге групе на бившем подручју Србије, Црне Горе и Далмације, али у више случајева и на подручјима прве групе (нарочито у Словенији, Босни и Херцеговини) било је много градова који су спадали у другу групу. Нови Закони о општинама и градским општинама увелико су изменили раније стање. Велики број градова (вароши) друге групе задржао је, у погледу послова опште управе, свој ранији положај. То су градови (вароши) на које се примењује Закон о општинама од 14 августа 1933 год. Од градова који спадају под Закон о градским општинама од 25 јула 1934 год има их из прве групе 35, а из друге 39. Градови прве групе немају, по Новом Закону, више да врше све послове опште управе из надлежности првостепених власти, него је круг тих послова редуциран на послове набројене таксативно у ставу 2 § 89 Закона о градским општинама (тачка 1—5). Остали послови опште управе из надлежности првостепених власти треба да буду, у року прописаном у § 14 3. Г. О., пренесени на среске начелнике. Према