Opštinske novine

Стр. 66

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

СТРОГЕ МЕРЕ ПРОТИВ ДИЗАЊА ЦЕНА НАМИРНИЦАМА У НЕМАЧКОЈ На основу упутстава која-је издао нови државни* комесар за цене (уједно лретседник општине града Лајпцига) а која су за Пруску још пооштрена једним строгим расписом" министра-претседника г. Геринга немачке градске управе предузимају веома строге мере у интересу сузбијања оваког повећања цена животним намирницама. Тако је због неоправданог повишефа цена (односно нетачног мерења) затворено, у току прошлог месеца које месарница које хлебарница и др.: У Бреслави 14, у Франкфурту н/М. 21, у Хановеру 19, у Келну 11, у Хали 17 итд. итд. ДУХ И НАЧЕЛА ОПШТИНСКЕ НОВИНАРСКОПРОПАГАНДНЕ СЛУЖБЕ У НЕМАЧКИМ ТРАДОВИМА „Што непосреднији додир између претседника општине и грађанства." — „Свака пропаганда мора да је стваралачка.' — „Новинарско-обавештајно оделење мора да буде потчињено непосредно претседнику, без бирократских посредништава и спорова око надлежности." Стање у Немачкој, засновано 30 јануара 1933 године, доласком на власт г. Адолфа Хитлера, а, ако хоћете, нарочито стање засновано у лето ове године, смрћу маршала Хинденбурга и доласком г. Хитлера и за државног поглавара, имало је битног утицаја и на уређење немачких општинских управа. Стога мислимо да није без интереса, ако се укратко осврнемо на гледиште владајуће национал-социалистичке странке на једно веома важно поље савремене комуналне политике — на новинарско-обавештајну службу кроз градске отсеке за штампу и културну пропаганду. О тој теми пише у једном од последњих бројева главног органа национал-социалистичке странке (берлинско издање) виши градски саветник др. Бестехорн из Потсдама. „У национал-социалистичкој држави, вели г. др. Бестехорн, која се оснива на начелу вођства („фирерпринцип"), како држава, тако и општина и свака већа заједница уопште, морају да имају посебан, гибак и добро саздан орган који ће вазда обезбедити што ужи контакт између вође те заједнице и грађанства. „У градским управама тај задатак припада Градском одељењу за новинарско-обавештајну и културну пропаганду. Она има два битна задатка: с једне стране задатак да правилно и благовремено обавештава грађанство о мерама и намерама градске управе, а с друге стране прикупљање података из гласова штампе, јавних говора и других енунцијација, који подаци могу да послуже градској управи као основ за оцену жеља и расположења грађанства у појединим комуналним питањима. Овим поводом да напоменемо да сви већи немачки градови имају своје властите листове и часописе, који се уређују у градском новинарско-обавештајним одељењима. Г. др. Бестехорн у даљем току свога чланка истиче колико је важан значај новинарско-обавештај-

ног оделења за одржавање поверења које грађанство има у свога претседника и за правилно разумевање свих његових мера. „Оно што се овде тражи у малом, каже између осталог др. Бестехорн, јесте исти циљ који је за целу др"жаву остварен путем Мш.истарства за пропаганду, које је потсретством штампе и радиа успело да створи непосредну везу између вођства државе и грађанства, везу и додир какве још пре неколико година нисмо могли ни да замислимо. „Стога од сваког градског новинарско-обавештајног оделења морамо тражити да по истим начелима оствари што тешњи додир између претседника општине и грађанства. Само онај који тим путем стварно доминира становништвом, може са успехом и са задовољством да управља градским пословима и само ће таквом управљачу сво грађанство вазда одобравати. Према томе, Градски обавештајни отсек има уједно и значајан васпитно-културни задатак. „Добар управљач знаће да користи свој обавештајни отсек у смислу припремања ширих слојевз за остварење каквог замашног будућег програма рада, подесном, тактички и спретно вођеном пропагандома према речима које је на последњем конгресу страдЈке изговорио министар за пропагадну, „свакз пропаганда мора бити уистину стваралачка и према томе не може бити производ бирократских метода". „И најбољи претседник општине мораће се честа наћи усамљен са својим нацртима и намерама, ако има да се бори са одвећ великим тешкоћама због тога што грађанство повереног му града не разуме те намере и нацрте. У томе мора да се поузда у првом реду, ако не и искључиво у свој новинарскообавештајни отсек. „С друге стране, градски новинарско-обавештајни отсек мора да је вазда лако приступачан претставницима дневне штампе. Несме ту бити разних бирократских „надлежности" и „ненадлежности", од. којих смо у том погледу толико патили у прошлости. Ако поглавар општине жели да штампа буде оно што треба да буде — посредник између народа и његових управљача, морају да отпадну све бирократске границе и преграде између власти и новинар^ко-обавештајне службе. Између Градског обавештајног оделења и дневне штампе морају да постоје сталан додир и узајамно поверење. Тада исправна штампа више неће чинити тешкоћа и неприликауправи добронамерним али нетачним узбудљивим вестима из области комуналне политике." „Важно је вазда водити рачуна о томе, да дневна штампа мора да буде актуелна и да се од ње не може тражити да са вољом извештава о одлукама које су пале и постале извршне још пре неколикодана!" „Што се административно-техничке стране тиче,. то из свега овог излазе да Градско новинарско-обавештајно оделење, односно његов шеф, мора бити потчињен непосредно претседнику општине, без посредника и без опасности по компликоване „спорове око надлежности" и „редовне службене путеве". Само ће тако да се одржи јединство линије у раду..." Као што видимо из ових одломака, ни у садашњој Немачкој не гледају на градску новинарскообавештајну службу другојачим очима него у осталим градовима западних држава, чије се државноуређење иначе разликује од национал - соииалистичког. М. О.

Власник: Градско поглаварство града Београда. — Уредник: Слободан Ж. Видаковић, шеф одел>ка за штампу ГПГБ. Престолонаследника Петра 103. — Државна штампарнја Краљевине Југославије — Београд.