Opštinske novine

Стр. 318

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

место долази по опадању порођаја Совјетска Украјина, са 20,3 на сто. Занимљиво је овде напоменути да је Русија, још од почетка овога века, по бројности порођаја стајала увек у Европи на првоме месту. И после свих револуционарних догађаја у Русији, она је ипак задржала и даље првенство у броју порођаја после рата, када се и број бракова, услед либералног брачног законодавства, нагло повећао, Сада је број бракова у Совјетској Украјини (за осталу Совјетску Русију недостају најновији податци) још увек у порасту, али број порођаја је у знатном опадању.

ТАБЕЛА II Апсолутни број порођаја на хиљаду становника у појединим европским земљама 1929

и 1930

године и у Београду

1933 године.

1.

Украјина

34,0

2.

Пољска

32,8

3.

Португал.

32,5

4.

Бугарска

30,1

5.

Шпанија

28,9

6.

Литванија

27,4

7.

Италија

26,0

8.

Мађарска

24,7

9.

Холандија

23,1

10.

Чехословачка

22,7

11.

Финска

22,6

12.

Луксембург

21,0

13.

Ирска

19,8

14.

Летонија

18,8

15.

Данска

18,6

16.

Белгија

18,2

17.

Француска

18,1

18.

Немачка

17,5

19.

Естонија

17,4

20.

Норвешка

17,4

21.

Швајцарска

17,2

22.

Аустрија

16,8

23.

Енглеска

16,8

24.

Шведска

15,2

25.

Београд (1933 г.)

15,0

Повод овоме треба свакако тражити у тешком положају великог броја незбринуте деце, уличних и друмских луталица, која се у Русији појављују пред очима родитеља као највећа претња за њихов будући пород. Свакако да су многи родитељи, видећи да држава није у стању да збрине толики број напуштене деце из многобројних краткотрајних бракова, сами вештачким сретствима покушали да поставе препреку том социјалном злу, смањивањем бројности порода. Но, поред свег тог смањивања порођаја, Совјетска Украјина још увек држи по бројности порођаја прво место у Европи. Упоређујући период 1921—1925 године и период 1929—1930 године, у Француској број

опадања порођаја није нарочито велик и износи 6,2 на сто. Врло мало опао је број порођаја у Шпанији, Португалији, Ирској, Бугарској и Литванији, где се опадање креће између 3 и 4 на сто. Једини изузетак у Европи чини мала државица Луксембург, где је број порођаја порастао са 2,9 на сто. Опадање порођаја у Европи између периода 1921—1925 године и периода 1929—1930 године кретало се процентуално овако: између 20—24 на сто мање у Аустрији, Норвешкој, Шведској, Совјетској Украјини и Немачкој; између 15—20 на сто мање у Енглеској, Данској, Чехословачкој и Мађарској; између 10—15 на сто мање у Летонији, Швајцарској, Естонији, Холандији и Италији; између 5—10 на сто мање у Финској, Пољској и Француској; испод 5 на сто-у Шпанији, Португалији, Ирској, Литванији и Бугарској. Број бракова и број порођаја Опадање порођаја није свуда било изазвано опадањем броја бракова. На првом месту по опадању порођаја стоји истина Аустрија, која заизума прво место и по броју опадања бракова. Али, на другом, трећем и четвртом месту по броју опадања порођаја долазе Норвешка, Шведска и Совјетска Украјина, а све те три земље имале су пораст бракова. У Београду је број бракова од после рата на овамо страховито опао (о чему ће бити детаљније речи у идућем напису кро!31 часопис Београда). И та чињеница имала је свакако своју јаку реперКусију на број порођаја. Упоређујући порођаје од 1921 и 1933 године, њихов број је опао са пуних 21,4 на сто. Према овоме, Београд би стајао по висини опадања порођаја у Европи на другом месту, одмах после Аустрије, а нешто изнад Норвешке. Међутим, према периоду 1921—1925 године, у упоређењу са 1933 години, број по"рођаја у Београду опао је релативно мање, са 6,2 на сто. Врло детаљно приказаће нам кретање бројности порођаја у Европи и у Београду табеле II, III и IV. Табела II износи нам апсолутни број порођаја на хиљаду становника по појединим земљама у периоду 1929—1930 године и за Београд 1933 године. Табела III износи проценат опадања порођаја између периода 1921—1925 године и периода 1929—1930 године у појединим земљама и у Београду (1933 година). Табела IV износи колико деце долази на један с1клопљени брак у појединим земљама у периоду 1929—1930 године и у Београду 1933 године. (Овде је за Београд узето у обзир становништво свих вероисповести ).