Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 319

Из горњих табела, у којима је изнет детаљан преглед стања и кретања порођаја за Београд и 24 европске државе (скоро све, осем Грчке и Румуније, за које недостају најновији податци) произлазе следећи резимирани закључци: 1. Број порођаја највише! је опао у Аустрији, Норвешкој, Шведској и Совјетској Украјини, најмање у Бугарској, Литванији, Ирској и Португалу, а порастао је само у Ауксембургу. По опадању порођаја Београд долази на осамтАаесто место, са 6,2 на сто, заједно са Француском. 2. Највише порођаја има у Совјетској Украјини, Пољској, Португалу и Бугарској, а најмање у Шведској, Енглеској, Аустрији и Швајцарској. Београд долази на последње место са свега 15 порођаја на хиљаду становника. 3. Бракови имају највише деце у Португалу, Ирској, Италији и Летонији, а најмање у Немачкој, Белгији, Аустрији и Естонији. Београдски бракови долазе по броју деце на последње место, са 1,75 деце на један брак. Бројност порођаја у београдским сиромашним слојевима. Као што смо раније нагласили, општа је појава, коју је констатовала и Међународна економска конференција у Женеви, да економске прилике не утичу на број порођаја у једном браку. Напротив, бракови у сиромашним градским квартовима дају редовно већи број деце, него ли бракови у богатиМ градским квартовима. Исти је случај и у Београду. Београд је подељен на поједине црквене реоне. Од ових Саборна црква обухвата махом богате слојеве, добрим делом и Вознесенска црква, црква Светога Марка и Дорћолска црква. Већином сиромашне слојеве обухватају реони Гробљанске, Вождовачке и Светосавске цркве. У реону Топчидерске цркве слојеви су помешани, од најсиромашнијих, до врло имућних. Године 1928 резултат порођаја на један склопљени брак по београдским црквеним реонима био је следећи: Саборна црква порођаја 1,3; црква Светог Марка 1,4; Вознесенска црква 1,7; Дорћолска црква 1,8; црква Светог Саве 2,5; Топчидерска црква 2,5; Гробљанска црква 3,5; Вождовачка црква 3,7. Дакле, реон Саборне цркве, која обухвата еминентно најбогатији сталеж, имала је најмањи број деце на један брак, а најзећи број имали су реони Гробљанске и Вождовачке цркве, који обухватају махом најсиромашније становништво Београда.

Мајке и деца у борби за живот Док је факат општег опадања порођаја штетан за друштво и његов напредак, други факат, да је број порођаја у браковима сиромашних слојева куд и камо многобројнији од броја порођаја у браковима имућних слојева такође је од тешких последица како за београдски подмладак, тако и за београдску породицу.

ТАБЕЛА III Проценат опадања порођаја у европским земљама од периода 1921—1925 године до периода 1929—1930 године (за Београд 1933 година )

Аустрија

24,0 о/о

Норвешка

20,9 о/о

Шведска

20,4 о/о

Украјина

20,3 °/о

Немачка

20,0 о/о

Енглеска

17,2о/о

Данска

16,2 о/о

Чехословачка

16,2 о/о

Мађарска

15,6 о/о

10.

Летонија

14До/о

11.

Швајцарска

И,Зо/о

12.

Естонија

11,2о/о

13.

Холандија

10,1 о/о

14.

Белгија

10,0 о/о

15.

Италија

10,0 о/о

16.

Финска

9,2о/о

17.

Пољска

6,3 °/о

18.

Француска

6,2о/о

19.

Београд (1933 г.)

6,2 о/о

20.

Шпанија

3,9 %

21. Португал.

3,8%

22.

Ирска

3,4 о/о

23.

Литванија

3,2о/о

24.

Бугарска

2,3 о/о

25.

Луксембург

Више 2,9%

У породицама београдског средњег сталежа у већини случајева и жена је приморана да привређује радом ван куће, да би се породица могла издржати. У породицама београдског сиромашног сталежа, које претстављају већину београдског становништва (52,1% су физички радници) жена је редовно приморана да ради и привређује ван куће., Професор г. др. Ал .Костић о томе вели: „Занимање може да много шкоди браку, утичући штетно на здравље супружника. Један од најважнијих узрока јесте телесна неспособност за изабрано занимање и тај узрок има нарочитог значаја за жену, која се у данашње доба финансијске кризе прихвата и најтежег и најнеповољнијег посла за њен организам, само да нешто заради .ј,." „Код жена се неповољан утицај занимања нарочито испољава у обољењима