Opštinske novine

9*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 349

* * * Враћајући се великом факту, пресељења ових двеју установа у њихову сопствену зграду, сматрам за своју нарочиту дужност, да поргд дубоке захвалности, коју осећамо према Господину Претседнику Влади Ииићу, г. Душану Николајевићу и свој осталој господи одборницима, у исто вргме изразим дубоку благодарност шефу архитгктонског отсека О.г.Б., г. Генићу и г. Мики Б. Поповићу, архитакти, који су с истинским разумевањем и сусретљивошћу културних људи предузели свг, да се адаптација ове зграде, у њене посебне сврхе којој данас служи, изврши што боље и у што краћем року. Труд око селидбе ових установа, као и њиховог поновног смзштаја, био је ванредно велик. Још много има да се уради, много да се доврши и употпуни. Карактер установа је такав, нарочито Библиотеке, да оне не дозвољавају већег прекида у раду. Прекид који је био, био је против наше воље, али он је и погледљи ове врсте! За све уложене силе, за сво настојање, да се ове установе што пре бар делимично поновно оспособе за своју ргдовну функцију, нарочито за рад са читаоцима, дгцом и одраслима, најсрдачнијг захваљујгм: Г-ђи Нади Обрадовић, Милици Алекгијевић, Евгенији Пољаковој, Ирини Горбовој, Нади Басуровић, Видосави Богојзвил, чиновницима ових двеју установа, који су увек

радили са максималном пожртвовношћу и великим разумевањем. У исто време треба одати признање и вредним служитељима ових установа, Милораду Милосављевићу и Живки Ћосић. * * * Поред свих оних лица, која су својии ранијим поклонима дубоко задужили ове две уетанове, нарочита ми је дужност, да изразим посебну благодарност г-ђи Катарини Јовановић и угледном београдском књижару г. Цвијовићу, за дирљива писма и поклоне, које су упутили установама у вези са њиховом данашљом прославом. Господине Претседниче, примите још једанпут нашу захвалност!

У концертном делу програма узела је учешћа г-ца Мица Бошњзковић, чланица Народног позоришта, Лидија Супрановић, пијанисткиња, хор „Никола Тесла". Након свршеног програма, приређена је мала закуска. Велики део посетилаца огтао је до касно задржавајућп се у великој сали око столова с изложеним књигама, и разгледајући галерије музеја и дечју читаоницу.

VII Пролетња излозћба

Једна богата и разнолика, квалитативно исто као и квантитативно врло знатна изложба, на којој је заступљено 103 уметника са преко 250 радова и која се са својим излагачима из готово свих уметничких група и из свих крајева наше земље приказује одиста као једна велика репрезентативна изложба савремене југословенске уметности. Крај већине познатијих, старијих као и млађих београдских уметника, јавили су се ту у лепом броју и са одличним именима (Узелац, Кршинић, Тартаља, Гецан, Ана Јерковић, Јун, Кердић, Зупан, Кос, Краљ, Пајнић, Долинар, Горше; Видовић, Параћ, Мартиновски и т. д.) и Загреб, и Љубљана, и разни други, мањи наши уметнички центри. Најзад, такође једна велика позитива и срећан напредак према мноштву претходних изложби: вајари овај пут нису заостали иза сликара и показали су чак и један снажан нови стваралачки полет. Код сликара, у главноме се афирмира и развија и даље онај, било танано, флуидно и тонски, било широко и пастозно третирани субјективни, лирски колоризам који је, неоспорно, најприснији и најти и пичнији израз модерне сликарске осећајности и неопозвани идеал, па већ и реална тековина модерног сликарства. Ту су одмах, као најпрегнантнији претставници и вођи тога правца: Миливој Узелац, лиричар и деко*

ратор великог стила, са једним фасцинантним женским портретом (пенасто бледо-плаво и загасито хладно-зелено), једном другом женском фигуром у пикантном шареном костиму, једном зналачки упрошћеном и фино бојадисаном градском ведутом и двема мајсторски нацртаним и насликаним (с леђа) монденим фигурама; затим Јован Бијелић са једним великим, нешто растрзаним, распарчаним, али у целини, наиме у колориту (пламтеће беле и шарене мрље на тмуром црно-плавом фонду) ипак веома ефектним, визионарским „Пределом из Тополе"; Милан Коњовић са својим бујним, сочним, тамно-шареним композицијама у крупним, тешким мрљама боје (вијолет, вишња, топло-браун, загасито плаво), међу којима је најуспелија „Конављанка", али интересантна и „Нага жена"; даље, као контраст монументалном и тмуром Коњовићу, лирски и светли Милош Вушковић који је у једном деликатном, меко стилизованом „Пределу из Боке" дао једно привиђење од неке чудне, етеричне, фатаморганске лепоте — или тихо-хумористични и сањалачки АнтоН Хутер, из чијих као цветним и воћним соКовима измаланих платна прозрачава нека ганутљива халкионска ведриНа и топЛи штимунг бајке („ Недеља и онај дражесни „Одмор") — или Франце Краљ са оним својим бледо-сребрнастим и нежно руменим визијама Љубљане („Трново у Љубљани" и „Св. Јожеф у