Opštinske novine

Стр. 348

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

И ако је ово неколико уводних речи могло изгледати као нека дизгресија, удаљавање од теме, оно нас у самој ствари нашој теми приближује. Тежња ми је била, да тим што потпуније укажем на значај овога момента, што га данас преживљује Градска библиотека и Градски музеј у чијим се просторијама налазимо, — а е њима и сви ми, који смо с њима на један или други начин везани. Благодарност и пјијетет с којим ће се у овим установама спомињати име високо цењеног господина Претседника наше општине г. Владе Илића; пргтседника нашег Културног одбора, господина Душана Николајевића, већника О.г.Б. и народног посланика, господина Јеше Протића, и остале господе одборника, који су својим решењем и својим заузимаљем допринели, да се ове две установе сместе у сопствену зграду биће с овим установама нераздруживо повезани. Она ће увек бити исто тако дубока, као што је дубока и наша захвалност према њиховом иницијатору, господину Др. Милославу Стојадиноновићу, и многоуваженом бившем претседнику, а сад већнику О.г.Б. професору Милану Нешићу. Ван сваке је сумње, да су времена, која преживљујемо ванредно тешка у сваком погледу. Она су тешка у материјалном погледу, али су можда још тежа у духовном, јер су везана на извгсно апстрахирање од духовних вредности. Струја која иде лако може да сваког занесе. Јака је, аргументи којим располаже привидно убедљиви. Тврди се, да Светски рат није престао, да је само примио друге облике испољујући се нарочито у тежњи за економским самозадовољењем — аутаркијом. Стара латинска изрека: |пГег агта Мивао 811еп(: — за време борбе шути уметност, — не одгозара стварности, јер знамо из историје, да су се народч и у најкритичнијим моментима рата позивали на музе и њихову помоћ. Генијални Наполеон у часу највеће клонулости своје јуначке војске, обратио се музама преко композитора, који му је саставио чувени марш: „N0^8 уеПоиб аи 8а1и(: с1е ешрјге!" И у наше доба велике душевне депресије, кад уметници настоје да подигну општи дух позивајући се на светлост сунца и радост живота, која из њега извире —, музе, култура, дух — имају посебно значење. Сваки век 1 , свако доба, дало је и нешто добро човечанству. Оеамнаести и деветнаести век, век једне дубоке депресије у широким народ|ним слојевима, а с друге стране век очајне борбе појединих народа за слободу —, истакао је нарочито потребу просвећиваља и партиципирања у духовном богатству свих слојева човечан-

ства, одраслих као и деце. Библиотеке и музеји, у данашњем њиховом смислу, а нарочито: градске библиотекг и музеји, су есенција те мисли. Наш век, преузимајући плодове велике идеје, добио је и нарочиту дужност да их унапређује, да ове установе оснива тамо где не постоје и да се брине о што успешнијем постигнућу њихових циљева. Значај сваке градске библиотеке искаче рељефно сам по себи; у значај музеја треба се дубље унети, али су и градски музеји исто тако велики фактори у изграђивању живота. Градови, као што је Београд, нмају велику прошлост, велики се људи и догађаји јављају и смењују на њиховој позорници, а шелокупни друштвени живот пружа ванредно привлачну и занимљиву слику. Свака збирка градског музеја је део тог живота у једном или другом облику. * * Још пре седам година основана је галерија портрета наших претседника, која данас сачињава саставни део опште галерије слика Музеја. Довољно је ући у ту галерију, да човек осети онај понос који се рађа у додиру са велнким и значајним. Највеће и најкрупније личности из Нашег политичког и културног живота, почињући од XIX века, заступљени су у овој галгрији: Владан Ђорђевић, Пашић, Николајевић Приликом сваке уметничке изложбе која се код нас приређује, посвећује се посебна пажња сликама с мотивима Бгограда. Истакнуто је запажаља, да се сликари само с извесним напором над самим собом уносе у то сликање, јер је Београд сав у динамици, у кретању. Међутим, исто тако, као што Београд има своје занешене писце, који га „у крви носе", он исто тако има и своје сликаре, које привлачи и његов ритам савременог стварања и изграђивгња, и мале, скромне повучене кућице и тихе улице. Један низ овакових слнка с мотивима Београда налази се у Музеју као засебна збирка уметничких докумената на којима је фиксиран његов савремени лик. Нарочите заслуге припадају господину Претседнику Влади Илићу, што је у новије доба израђен низ портрета знаменитих личности из прошлости Београда, а исто тако, да је нашем познатом архитекти Лукићу, који се већ раније истакао као познавалац и љубитељ старог Београда, поверено техничко снимање главних историјских зграда и културних споменика Београда. Збирка г. Ђорђа Вајферта: планова и слика старог Београда, о којој сам раније имала част говорити, претставља и у овој новој згради засобну целину. Ова ће збирка увек остати једна од главних збирки старог Бгограда, Београда борбе и ратова, који су тако карактгристични за његову трагичну судбину у прошлости.