Opštinske novine

Стр. 472

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сретства ради отклањања тих социјалних невоља и да држава и општина морају координираном акцијом приступити решавању станбевог проблема, ГТретседник Конгреса др. Вибо стога у' лицу претседника Сједињених Америчких Држава г. Рузвелта поздравља нозог првоборца на пољу културе људског становања, коме се поздраву придружује и Конгрес. На крају свога одличног говора, г. Вибо саопштава, да је Међународна Унија гргадова координирала своју акцију за асанацију грјадова са Међународним савезом за проблем становања, те моли све присутне делегате да у својим земљама што боље помажу тежње Међународног савеза за станове, стварањем националних удружења за решавање проблема културног становања. Конгрес је једнодушно усвојио сва разлагања свога претседника и ветерана сенатор|а1 др. Вибоа, а нарочито је поздравио Рузвелтову

Звж шиц

в 1Ш& 11В1

1 Ш! §& - ДШИИ! «Ш

Један дго колоније малих радничких станова, које је подигла општина града Брна решеност да се приступи планском решавању станбеног проблема и у америчким градовима. Други реферат био је претставника немачких градова г. Нимајера, претседника немачке Академије за урбанизам, и планско изграђивање града и села. Пошто ј>е изнео детаљне статистичке цифре о станбеној делатности немачких градова (које смо ми објавили у изводу, у прошлом броју часописа, у чланку* Слободана Видаковића), претседник Академије за урбанизам г. Нимајер излаже, да се и у Немачкој мора још много урадити на асанацији градова. Пледира за један специјалан закон о асанирању градских средиштаали подвлачи, д,а такав закон може да доведе до циља само у случају ако му се као основа обезбеди начелна измена читавог правца у коме се до

* .Види чланак: „Цзграђивање малих станова у европским градовииа", васопис „Београдске општинске новине" св. 6. за 1935 г,

сада кретало изграђивање немачких градова- 1 Асанирање градских центара потребно је да би се одговорило социјалним, хигијенским и станбено-техничким потребама, као и потреби ликвидирања сиротињских квартова. Асанира- 1 ње градских центара постало је, поред осталога, још И| важан саобраћајни проблем;, а са гледишта да градски центри због својих садашњих просторних изгледа не почну да губе могућност пуног учешћа у све обилнијем моторизованом промету, те да у вези с тиме неизгубе и свој досадашњи значај у пословном животу. Досадашњи развој немачких градских центара био је изложен, нарочито у току последњих 100 година, неповољном утицају извесних закона, који су при свом стварању, можда, били оправдани у толико, што су хтели да кидају са неким одвећ строгим ограничењима, али који нису водили рачуна о будућем развоју технике и њеном јаком утицају на читав наш привредни живот и на социјалну структуру не- 1 мачких градова. Између осталог, на пољу експропријације развиле су се зато најнеобичније праксе, Примера ради: нека градска општина хоће да пресече улицу или да сагради приступни доум, Пошто је она тиме обезбедила знатно повећање вредности имања, која та нова саобраћајна артерија додирује или сече_, то је у апсолутној већини случајева општинска управа морала да откупљује потребно земљиште по новој, повишеној цени и то због повећања вредкости које је она сама и изазвала! У сличном су духу довеле до дегенерације у грађевинском изграђивању немачких градова начела о слободи грађења, садржана у Пруском Општеграђанском Законику од 1794 г. У животу немачких градова катастрофална је била 1907 г., када јз напуштено свако законско ограничење за дељење и парцелисање имања. То је добрим делом криво за доцније намножавање оних огром.них кућерина са безброј стачова („ситно-закупачких касарни") са по неколико дворишних зграда, које се и данас дижу пред нама као нема и неумитна оптужба антисоцијал1Чог и антихигијенског рада прошлих генерација." У другом делу свога предавања, г. Нимајер расправља проблем повећане вредности имања, па вели: — Погрешне законске основе у Немачкој, које и данас још важе, довеле су до нездравог повећања вредности имања, и ако се у ствари та повећана вредност од године 1927 наовамо може сматрати само још фиктивном, јер су отада вредности имања осетно пале. И саи^ Хугенберг, (бив. министар и вођа Немачке националистичке странке), у својој недавно објављеној књизи о великим немачким градовима, у свему признаје штетност досадашњег развоја на томе пољу. Међутим, он је мишљења, да; и у даљем раду треба остати на основи досадашње вредности имања, иако је она добрим