Opštinske novine

6

београдске новине

Стр. 539

гнао ш, да у својој брошури о ,,Јатаган-мали тражи, да ое тај монструм од нехигијенског и векултурног живота што пре поруши! А шта би се тек за давашњу Јатаган-малу могло да каже, кад су се услед све веће беде погоршали сви и хигијенски и социјални, управо вехигијенсШ и несоцијални услови !њени за 180%, према онима из 1924 г.!... Потребно је да бар у основвим подацима анализирамо ставбево стање Јатагав-мале. Тога ради пружамо овде неколико основних детаља из комуналне станбеве анкете Јатаган-мале, у којој је особено учествовао и један специјални стручни технички комитет претставника техничке секције Београдске општине: На хаотично изграђеној површини од преко 9.000 кв. м., подигнуте су 673 бедне зградице, од слабог материјала (земље, дасака, полуцигле и т. д.) са 2.355 одељења и са 82 дућана и радионице. СопственикЈа зграда било је 1931 г. 673 са 2.153 чланова својих породица, а закупаца станова било је 764 са око 2.100 чланова породице. Сопственици заузимају 1444 одељења а закупци 911 одељења, за које плаћају годишње кирије 1,534.080 дин. Међутим, куповна вредност свих 673 јатаган-малзкнх кућица, по изјави сопственика, износи 2,362.870 динара, На једног становника Јатаган-мале долази просечво 1,73 м. 2 изграђеног простора. Како је иронија живота поделила и о,ве јатаган-малске ресрећнике ка дге ;,касте" — „кућевласнике" и „кирајџије; — и како пови придржавају две трећине станбених одељења то је 764 закупгаца са око 2.100 чланова својих породица сардинирано у 911 одељења, која заузимају површину од 3.700 м. 2 , или на једвог ставоввика долази свега 1,29 кз. м. изграђене површине. Док закупци јатаган-малских станова у 97,8°/о чине раднике, у апсолутној већини неквалификоване;, дотле „кућевласници" по својој социјално-економско-ј" структури чивде: 152 државна службеника, 50 самоуправних и 12 приватних службеника и 283 радника и радница. Више је него чудно да око 40 „јатаган-малских сопственика" претстављају рентијере, јер имају и других имања, па и кућа ван Јатаган-мале! Неколико од тих рентијера имају чак и по више кућа, а станују в,ав Јатагав-мале, Ва, и у самом центру Београда! То је стање Јатагав-мале из 1931/32 г. Према последњој станбеној анкети Одељка за ш'тампу и културну пропаганду, вршеној у сарадњи са Отсеком јавне хигијене и Радничке коморе у току 1933 и 1934 г. утврђено је, да се у Јатагав-мали како број кирајџиских породица, тако и број кућевласника смањјио у "гоку две последње године, т.ј. да тамо живи око 1150 породица, од којих су 608 власничких а око 550 закупачких породица. Савесном анкетом на терену утврдило се, да око 40 власничких породица имају куће и ван Јатаган-мале, као и да око 200 породица имају ма каквЈијх имања у унутрашњости Државе, већином на селу, као и да око 120—150 породица припадају циганским-чергарским редовима, те се број оних, за које је Београдска општина дужна да их станбено збрине, свео ва око 750 породица..."

Прелазећи са „Јатаган-мале" ва остала „дивља" станбена насеља, г. Видаковић у своме реферату подвлачи: „Сабирајући статистичке резултате све три анкете београдских малих и радничких станова укупно, па и анкету „Јатаган-мале" и „Прокопа", добијамо поражавајућу цифру: да у свим мемљивим станбеним уџерицама живи око 26.000 београдских грађана. Факат је, да Београд има преко 1.000 веиздатих великих станова, али то је последица не сувишног броја станова, него нерационалног зидања, подизања великих станова, који не одговарају социјално-економској структури београдског ставовништва. На крају извештаја о стању малјих и радннчкјих станова у Београду, потребно је зато да у најкраћим потезима пружимо и званично утврђене статистичке податке о социјално-економској структури Београда: Баоград је град економски малог човека, што се најбоље види из ове наше утврђеве статистичке анализе (према подацима пописа из 1929 године) социјалне структуре београдског грађанства: Према службеној статистици града Београда из 1929 г. активно учествује у производњи, администра-

Из наше анкете: Нехигијенски раднички станови

цији и свима осталим делатностима 50,87% од свих. становника Београда, а осталих 49,13% чине деца, издржавани чланови породица и непродуктивни становници (ђаци, војници, осуђеници и др.) Тих 50,87% београдских становника, који бројно чине 115.106 становвика (према комуналном попису из 1929 г.) деле ле по привредним и социјалним групама овако: I Група економски малих или средљих грађана: ј . ;"""! ] 1) Чиновника и службеника свих врста (државних и општинских 19.109) 24.697. 2) Пензионера свих врста 5.302. 3) Занатлија свих врста 4.803. 4) Пољопривредника, ситних кафеџија, малих саобраћајних, ситно-трговачких и других предузетника 2.453. 5) Радника квалификованих 45,926.