Opštinske novine

Стр. 540

БЕОТРАДСКЕ НОВИНЕ

6) Радника неквалификованих 7.185. 7; Шегрта 4.093. 8) Разве послуге (профес. домаћица, послужитеља, служ-авки итд.) 9.779. Укуппно 104.238. II Група економски јачих грађана: 1) Трговаца, индустријалаца, самосталних привредника и сопственика разних предузећа (хотела, великих радионица, предузимачких радњи итд.) 6.182. 2) Лекара, адвоката, виших бирократа, прив. професора, разне слободне професије и становника неодређеног занимања („разно") 2.185. 3) Рентијера 2.501. Укупно 10.368. Прорачун просечног прихода Београђана (из групе економ. слабих и средњих грађана према порези у 1930 г. (а до данас су се ти приходи снизили још за окО 20 п /о, нарочито код квалификованих радника и приватних чиновника) даје нам праву слику о економској снази београдског грађанства: Са месечним просечним Врој радних гра|ана приходом 13 .200 до 800 дин. месечно 48.000 „ 1.5'Ј0 „ 9.000 „ 2.000 „ 15.100 „ 3.000 „ 18.300 са преко 3.000 „ „ И т. д. Према подацима Окружног уреда за осигурање радника (ма да се они не могу увек сматрати као апсолутно поуздани, јер радници најнижих радничких разреда најчешђе нису ни пријављени Уреду) утврђује се за фебрур.р 1935 г. ова скала величине месечне зараде, (одбијајући недеље к'ао и празнике) за 71.785 пријављених радниЛа, приватних чиновника и намештеника Београдском окружном уреду:

са месечним приходом (према Број радника и намештеника обезбеђеној падници)

9.438 (у 60% шегрти)

220

дин.

311

240

1.363

290

4.374

350

10.513

420

6.350

500

5.155

600

6.750

720

5.980

850

7.116

900

4.157

до 1.200

»

10.279

изнад 1.200

»

Фебруара 1935 године просечна надница у Београду износила је 23,90 дин. Ове цифре најбоље показују колики социјално-комунални значај има проблем м;алих и јевтиних станова у Београду, као и зашто велиЛи и скупи станови стоје празни. Апсолутна већина београдских кућевласника подизала је велике станове, за које данас нема довољан број имућнцх станара у Београду. У Београду је од 1919 до 1935 из-

грађено 19.362 стана, од којих на велике и луксузне одлази 8.404! У периоду од 1919 до 1935 г. на један нов београдски стан долази просечно девет нових бвоградских становника, што најбоље манифестује колика је станбева пренасељевост у Београду. Кад се, притом, има у виду да је од придошлог броја нових становника преко 90 °/о економски слабо (већином насељеника из пауперисаног села и пролетаризиране паланве) — онда на један вовоподигнути мали стан долази просечно око 15 нових сиромапших становника Београда! Станбена анкета Одељка за штампу и културну пропаганду, као и социјалног бироа Савеза градова Краљевине ЈугосАавије, утврдила је, да је неопходно у Београду изградити најмање 5.000 малих хигијенских станова па да би се станбено питање решило у својим најосновнијим потребама. У другом делу овога реферата г. Видаковић је пружио детаљие податке како су станбено питање решили остали европски градови, па је тај део извештаја завршио: „Према личном проучавању станбеног проблема у иностраним градовима, нарочито у чехословачким, у 1934 и 1935 год., као и према писменим извештајима националних Савеза гр1адова и Међународног конгреса за станбену културу, одржаног од 22—30 јуна у Прагу, ја сам изнео горње податке, шта су културни народи и њихови градови учинили на пољу станбеног проблема, нарочито одакле су налазили и какве изворе прихода за решавање овога виталног комунално-социјалног проблема. На крају слободан сам напоменути, да је у свима иностраним градовима, специјално чехословачким, комуналну станбену делатност помагала Држава путем бескаматних и јевтиних станбених зајмова, плаћаљем камата на станбене зајмове, станбеним премијама, наградама, субвенцијама и помоћима, које су често прелазиле и 50°/о од вредности грађевног објекта, затим, путем бесплатног уступања потребног земљишта, као и доношењем целог сплета законских норми, као на пр. законско право градским општинама да могу вршити експропријације потребних земљишта за мале станове и остале комунално-социјалне установе. Исто тако Држава је пружала градовима бесплатан подвоз грађевинског материјала, као и експлоатацију држ. ;аменолома, шума, итд.". У трећем реду свога реферата г. Видаковић износи детаљне и конкретне предлоге за решење станбеног питања у Београду, а специјалво Јатаган-малског, На крају, између осталог, подвлачи: „Наша Држава мора помоћи решавање станбеног проблема у Београду, утолико пре што сви они грађани, због којих се морају и подизати општински мали и хигијенски станови, у 92<>/о не чине Београђане већ досељенике из свих крајгва наше простране државе. Зато је станбени проблем у Београду првенствено социјално-државни, па тек онда комунални проблем. „После Државе дужни су и наши уреди за осигурање радника да помогну изградњу малих и хигијенских, првенствено радничких станова у Београду". „Како је техничко-грађевински проблем малих станова искључива стручна брига општ. архитеката, којима се буде поверило пројектовање малих станова, то ћемо се ми у овоме реферату углавном задржати на