Opštinske novine

Стр. 10 =

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

них циљева. Народне масе не воле власт, а још мање силу која тој власти стоји на расположењу, ако исте немају моралног оправдања. Дати власти и сили етичку подлогу значи у ствари завести демократски режим владавину демократије. Бенеш одбацује философију силе као варварску, апсурдну и нехуману. Политичка и социјална свест непрестано расте у народним масама, а под специјалним околностима као што су данашње послератне прилике, извршена је читава духовна револуција у свести широких народних слојева. Демократија захтева дубоке социјалне, привредне и политичке реформе, које би одговарале садржини те измењене свести народних маса. Не допусти ли се то органско развијање, тај нормални процес, сукоби у друштву су неминовни. Због тих сукоба у друштву и држави говори се о „кризи демократије". То у ствари није криза демократије, већ борба и отпор демократије, које она чини за своје право и своју егзистенцију. Та борба демократије није њена криза и њен слом, већ, напротив, њена снага и доказ да њој припада будућност. За правог демократу, као што је Едуард Бекеш, демократија је индентична са народним животом, који се без престанка налази у процесу промена и развитка. Масарик лепо каже ,,да је демократија напор против привилегија, против силе. Аристокоатија није ништа доуго него сила, демократија је борба против силе." ,,Опште право гласа не ствара самим собом демокоатски дух. Прави демократа осећа и ради демократски, не само у парламенту, већ и у својој општини, међу својим при'атељима, у својој породици". Демократија према томе ните само спољни изтаз појздинаца и установа, већ манифестација унутарњег живота човека, то је поглед на свет, систем размишљања о етичким и матеоијалним проблемима широких народних маса. А у народним масама налазе се непресушни извори свију снага и енергија за развиће наше културе и цивилизације. III Др. Едуард Бенеш као достојан ученик великог учитеља Масарика, рођени је и расни партизан идеје демократије. Од куда долази то? И учитељ и ученик воде: своје порекло из народних маса, где се налазе животни сокови историје, друштва, државе и културе Чехословачког народа. Учитељ, син сиромашног занатлије, ученик изданак једне сиромашне сеоске породице. И једном и другом није било тешко да схвате демократију. Они су је тако рећи посисали на мајчиним грудима, И Масарик и Бенеш нису демократију учили из књига, већ су је из својих породица понелиу школу, и у живот. У томе и лежи снага њиховог демократског убеђења и због тога је сасвим

природно да су се они осетилк и нашли, и у континуираном раду ствари, допунили. У Масарику се геније Чехословачке историје манифестовао и отелотворио, у Бенешу се продужио. То је временски само смена генерације, то је исти геније Чехословачке историје, који се без прекида манифестује и долази до израза. Обојица припадају, по своме пореклу, средњем сталежу, а то је карактеристично за Чехословачку историју да су скоро сви велики покрети и велики људи произилазили из дубина Чехословачког народа. Средњи сталеж свију народа је право народно огњиште, на коме се са љубављу чувају традиције и врлине као што су: Предања, веровања, надања, поштење, племенитост, јунаштво и т. сл. У том сталежу живи и расте романтични национализам и оптимистички демократизам, а морал, вера и патриотизам су дубоко усађени у појединцима тога сталежа. То су руководне идеје и мотиви свакидашњег живота и рада појединаца. Из таквог сталежа и из такве куће је поникао Др. Едуард Бенеш, поневши из родитељске куће све врлине и све традиције, све илузије и предрасуде, сав романтизам, национализам и демократизам здравог сељачког сталежа Чехословачке нације. Томе се сталежу има првенствено захвалити што - је чехословачка нација, и поред свију недаћа и тешке историјске судбине која га је задесила од 8 новембра 1620 год. т.ј. од Белогорске битке, па све до пред крај 1918 год., сачувао своју индивидуалност, и ако није имао своје независности. Тиме се да објаснити став Др. Едуарда Бенеша за време рата, када је са самопрегоревањем и виолентном снагом радио уз свога великог учитеља, на задобијању самосталности, независности и слободе Чехословачког народа. Захваљујући тим приликама и околностима у којима се родио и живио, Др. Едуард Бенеш је могао да нам даде јасно, одређено и осећајно тачно гледиште о демократији. Др. Бенеш је резултанта двеју снажних компонената и то: с поља национализам т.ј. кроз слободу и независност« свога народа ка свесловенству, а преко овог ка човечанству, и друга снажна компонента је демократша, и то не демагошка демократија, већ демократија рада. Др. Бенеш као националиста и социјалиста пише: „Демократија је друштвени систем у коме се мора сваки хранити поштеним радом својих руку. Феудализам, апсолутизам, напротив пружио је могућност једнима да живе на рачун других." Овај и овакав демократизам рада само је израз оних прилика, тежњи и морала сељачког сталежа из кога је Др. Бенеш и поникао. И национализам и демократизам Др. Бенеш је схватио онако како су они живел|и: у традицијама, животу и раду његове очинске куће, која је у зноју лица свога себи прибављала сретства за живот, и у којој се, за време зимских дана