Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВТ4НЕ

Стр. II

када се сеоски живот повуче и;з поља и лугова, крај тиха огњишта, прича и приповеда о прошлој слави свога народа, а у исто време сања о слободи, независности и поновном васкрснућу своје националне државе. У томе је сличност чехословачког народа са српским народом, само иод различитим приликама. Гусле, народне песме и приче из давне историјске прошлости одржале су будну националну свест нашег народа, а рад свију и једнакост у богаству очувао је патријахални демократизам у душама нашим. У таквим приликама се одржава искреност и честитост, које су врлине сопствене једној трудољубивој сељачкој породици, која са вером у ћога и поуздашем у сеое и свој рад, проводи свој мирни и скромни живот, без икаквих претензија на оно што не би дошло као резултат рада сопствених руку. У своме детињству је мали Едуард посисао у родитељској куДи две врлине: које га и данас одликују: искреност према људима и одвратност према лако „стеченом' богатству. Тиме се да објаснити и његова љубав према социјализму. Али његов социјализам није ни утопистички ни марксистички, мада је с тим проблемима у -познат до танчина. У његовом социјализму нема догматичности. Нзегов социјализам је социјализам реалности, реалних чињеница, из којих произилазе конзеквенце, да није само пролетаријат онај друштвени сталеж који под данашњим привредним односима пати, већ се мора дати правда и задовољење такође и земљорадничком, занатлијском, чиновничком, као и осталим елементима друштва на које данашњи привредни систем пада свом својом тежином. Нзегова љубав према ситнима и малима, према „пониженИм! и увређеним", позната је. Прави човех је онај, који, својим радом и својом мишљу, показује и доказује своју безграничну љубав према слабима и немоћнима у друштву. Рад за те друштвене елементе прави је смисао једног великог човека. У томе лежи велики смисао Бенешевог демократизма, националсоцијализма и хуманизма. Он је у тој љубавиј и у том раду детињски искрен, као што само један прави син сељачког народа може бити искрен и отворен. Бенеш изненађује својом искреношћу и отвореношћу и то у толико више што он већ 20 година стоји на челу спољне| политике свога народа и своје државе. Сам Бенеш говори о себи и своме политичкОм раду у емиграцији за време рата: „Мој постудак 1 је уосталом увек био: лојалан, непосредан и отворен. Ја нисам никад захтевао нешто, да бих постигао нешто друго. Никад нисам употребљавао обилазне путеве, никад се нисам користио изговорима, триковима, изненађењима, При својим преговорима за време рата увек сам сваком говорио шта сјам хтео отворено и непосредно. Сва моја документа, писма и мемо-

рандуми су јасни докази за то. Ја ниШта не скривам, не описујем ништа другојачије него што је било, не додајем им ништа него што се је десило. Ово произилази из самих докумената. Ја то посматрам као главни основ свога политичког успеха за време рата. Ово треба да упамте сви они који се труде да растумаче т. зв. тајанственост дипломатије и који политику и дипломатију не могу друкше да схвате него као неку, више или мање, успелу обману".*) Јасно је да успех Едуарда Бенеша лежи у тој отворености, искрености и непосредности, као и у безмерној љубави према човеку и човечанству, презирући све што је подло, ниско и насилничко. Те његове карактерне особине доказ су моралне снаге, отмене осећајности, јаке воље и чврстог убеђења овог великог сина братског нам Чехословачког народа. Овакви људи, као што је Едуард Бенеш, су људи са вишим етичким квалификацијама, који својом блиставошћу зраче не само своје савременике, већ ће и својом топлотом загревати и будуће генерације. И потоња покољења ће увек тражити људе оваквих особина да се препороде и освеже, као што уморни путник тражи изворе свеже и хладне воде да би се окрепио за даље напоре тегобнога путовања. Бенеш нам се појављује као продужетак оне велике и светле линије чехословачке историје, која потиче од Јана Хуса па преко Јана Жишке, Ђорђа Пођебрада, Коменског, Јана Колара, Хавличека, Тирша па све до Масарика. У чехословачкој историји једна генерација шапће другој, побожно и са преданошћу, тестаменат Јана Хуса: „Тражи истину, слушај истину, учи се истини, љуби истину, говори истину, држи се истине, брани истину до смрти". Из Бенешевог рада и мисли избија свом снагом овај словенски категорички императив, који је изражен у предњим Хусовим речима. Бенешева искреност и честитост је одсјај целокупне историје чехословачког народа и исте је наследио од Масарика који их је пренео из даљне прошлости. Масарик не прави разлику између приватног и политичког морала. Он вели да један човек који у политичком животу лаже и вара такође и у јприватном животу лаже и вара и обратно. Само један пристојан човек ће увек, у свима стварима, бити пристојан. Масарик наводи такође Хавличека, који такође није правио разлику између приватног и политичког морала, па онда закључује: „Без општег признања моралних основа о држави и политици не може се нити државом нити макаквом друштвеном организацијом управљати. Никаква се држава не може одржати, која повреди основна људска начела моралности. Држава и закон црпе свој ""т "рцттт *) Ог. ЕсЗиагсЈ Вепе5: Вег Аи{б1апс1 сЈ& :М а ?Ч 0 1> е 9*?нО8*(' ВегНп 1928. б. 580. у