Opštinske novine

Стр. 12

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

из општег признања моралних принципа и из опште сагласности грађана у најважнијим погледима на живот и свет. Понављам и наглашавам: да демократија није само једна државна и административна форма, већ поглед на живот и свет."*) Све велике идеје, биле оне логичне или етичке, у политици немају никаквог смисла, ако се не зна куда њихово извођење во,ди т.ј. какав је њихов практичан смисао. У политици кад-кад и безначајне ствари могу имати значајне последице, као што и велике идеје могу да прођу без икаквих резултата. Предострожност и увиђавност, као и добро извођење и вештина опхођења са људима у политици су најбитнији елементи. Тако исто и идеје које означавају путоказ — идеје водиље неопходне су за практично политичко делање. Едуард Бенеш је у себи сјединио све ове особине. Као дубок социолог дао је својој практичној политици чврст идеолошки основ, као практичан политичар дао је својој философији живота и виталне снаге. Бенеш је у теоријским размишљањима практичан политичар, у политици је дубок мислилац. С правом је његов систем рада и размишљања назван „реалним идеализмом". Он је успео да у политици васпостави равнотежу и хармонију ,,између аналитичког елемента разума и синтетичког елемента духаи интуиције", и да контролише осећање разумом, а разум осећањем.**) Бенеш је као политичар истовремено научник и уметник, јер је у ствари права политика само једна дивна синтеза науке и вештине. Масарик је у своме ученику осетио све ове дивне квалификације и због тога га је узео себи за сарадника у најбурнијим данима светске историје, за време светског рата од 1915 до 1918, као и после рата. Читаоце ће по свој прилици занимати шта је Масарик мислио о свом ученику и сараднику Едуарду Бенешу. Масарик каже: „До рата познавао сам га лично мало. Читао сам његове чланке из Париза и пратио његове публикације. Видео сам на њему утицај мога реализма, француског позитивизма и марксизма, али још не криста-

*) Т. О. Мазагук: ОЈе \^е1{-КеУо1иНоп. 5. 494—495. *') Вот Јако\уепко: ЕЈиагЈ Вепеб а1з Бепкег. 8.20.

лисани". — Пошто је избио рат дошао је Др. Бенеш Масарику и ставио се на расположење као „волонтер". „Рад са Др. Бенешом, пише даље Масарик, био је лак и пун дејства. Није било потребно много речи; он ј,е био политички и историјски тако образован, да је била довољна само једна реч. Он је изналазио и изводио планове у појединости, ускоро је разумео самостално и добро да наступа. Док сам био на Западу виђали смо се често и споразумевали смо се. Наша писмена и телеграфска преписка била је прилично жива. Доцније из Русије, из Јапана и Америке нисам могао много да пишем и телеграфирам, па ипак смо мислили и радили паралелно. Др. Бенеш растао је са развојем догађаја, при свој везаности за израђени програм, изводио је он главне задатке сасвим самостално. Његова иницијатива била је значајна, његова марљивост неурорна. Нама обојици је било добро дошло то, што смо имали опоро животно искуство; ми смо се пробили и уздигли из сиромашних прилика, а то значи постати практичан, енергичан и смео..„ За све време мога задржавања у иностранству није дошло ни до каквог неспоразума. Сарадња је била за пример. Нас. је било мало, а и апостола није било легион: јасна глава, стручно знање, одлучна воља, без страха од смрти — то је џиновска снага. Ускоро су се око нас окупили одани сарадници ствар нас је повезала".*) Велики је рад Др. Едуарда Бенеша како за време рата тако и после рата, те га ми у оквиру овог чланка у „Београдским општинским новинама" не можемо ни из близа обухватити и ириказати. * I Баш при завршетку овог чланка стигла је из Златног Прага вест да је Др. Едуард Бенеш изабран за претседника Чехословачке републике. Наш народ на челу са Београдом као престоницом, од свег се срца радује што је чехословачки народ изабрао себи за државног поглавара човека, који је не само пријатељ нашег народа, већ и велики носилац идеје пуне словенске солидарности.

*) Т. О. Мазагук: Бје \УеИ-КеУо1иИоп. б. 28—29.