Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 21

наступила и за једне и за друге. Трошарина, дакле, не може локалној радиности да надокнади вештачким путем 1 онај виталитет који би јој недостајао. И због тога, што је потрошни порез парцијелан, т.ј. нису порезани сви, већ извесни артикли, па према томе нису порезивани ни сви порески обвезници, већ само они који такве .артикле консумирају, — чини му се приговор. Прво је тачно али друго не, јер ако су порезовани предмети опште потрошње, порез ће бити општи јер такве предмете морају консумирати сви порески обвезници. Принцип праведног порезивања захтева да минимум егзистенције буде ослобођен од порезивања, међутим, потрошни порез оптерећује и све оне пореске обвезнике, чији доходак не прелази минимум егзистенције, јер и ови морају консумирати такве порезане предмете. Најзад, потрошни порези су уопште скупи: специјално код Београдске општине овај се факат може најлакше илустровати, јер ова кошта Београдску општину — бар према подацима од 1930 године, око 12,000.000.— динара годишње, где није урачуната тантијема, која припада чиновништву у смислу уредбе о општинској трошарини. Београдска трошарина првобитно је установљена за једну специјалну сврху. Закон о варошкој трговини у Београду проглашен је је 13 јуна 1884 године, по коме је Влада овлашћена, да по споразуму са одбором Београдске општине може на се узети извршење канализације за одвлачење варошког измета, водовода, калдрмисаша и осветлења, ка,о и све друге радове, који би за здравље становништва у Београду били нужни. Затим, да може уступити, било целокупно или почетно извршење ових радова једном предузимачу или друштву, под условима који су прописани за јавне грађевине. У тој цељи Влада је овлашћена, да може за рачун Београдске општине закључити зајам а за амортизацију овога Влада је такође овлашћена, да по споразуму са Беооградском општином установи у Београду варошку трошарину или плаћање известне таксе на извесне предмете за потрошњу при њиховом уношењу у варош. Ова такса по том закону наплаћиваће се и водити по књигама Београдске општине, а приход од варошке трошарине не може се употребити ни за какву другу општинску потребу пре него што се овде означена потреба подмири н пре него што на то Влада пристане. Кад горе означени радови буду извршени држава ће уступити Општини трошарину, задржавајући себи право надзора како због одржавања грађевина у .добром стању, тако и због тачног плаћања интереса и амортизације на утрошени капитал. У међувремену од дана проглашења овога закона, па До данас, уредбе о варошкој трошарини са тарифом, које су издаване на основу истог за-

кона, мењале су се у потпуности и по њима чињене измене и допуне, ко зна колико пута. Све ове промене, измене и допуне имале су у главном карактер проширавања те уредбе, како у смислу порезованих предмета, тако и у погледу висине тарифних ставова, и док је првобитна уредба вероватно давала ефекат потребан само за ануитет и амортизацију у закону поменутог зајма, последња уредба терети грађанство Београдске општине са једном сумом од 74,758.600.— динара, што чини четвртину целокупних прихода по буџету Београдске општине. Или ако узмемо са растуром, који износи још толико, а што је у своје време утврђено комисијским путем, онда би то оптерећење ишло до 150,000.000.— динара годишње. Јасно је, да се финансијска политика која се још увек ;води у Београдској општини са трошаринским наметом, не може да одржи дуго, није заснована на здравој подлози и не одговара данашњици. У лето 1930 године, када се је данашња уредба о општинској троширани, која је ступила на снагу 8 марта 1930 била осетила на пракси, целокупно грађанство, без разлике класа и сталежа, било је заузело јединствен став против београдске трошарине. Трошарина Беградске општине пре тарифе од 8 марта 1930, сиосила се, може се рећи, м,а да је и она, у колико је привредна депресија јачала, падала све теже, а нарочито од када је државна управа децентралисала, (или бар од када су учињени први покушаји да се државна упр.ава децентралише) услед чега је број лица која се привремено баве у Београду невероватно опао. По установљењу нове тарифе устало је против ње целокупно јавно мњење. Тадашња општинска управа да би сазналд право расположење својих грађана по питању београдске трошарине, а нарочито привредних организација, упутила је свима овима један циркулар, молећи их за њихово мишљење по томе питању. Трговина, занатство и индустрија преко својих комора, као и остале привредне организације, поднеле су Општини града Београда званичан извештај, а дали су своју реч о овом значајном питању и путем дневне штампе. У њој су они тадашњу уредбу београдске трошарине са повишеним тарифним ставовима, а која је и данас на снази, једногласно осудили, и констатовали, да она кочи развитак трговине и индустрије и уопште спречава економски просперитет Београда. Привредници ван Београда солидарисали су се у овом мишљењу са својим колегам,а из престонице, и изјавили да је увоз у Београд немогућ услед повишених уарифских ставова београдске трошарине. Са колико се је одлучности ту иступало и шта се све тражило, најлепше се види из тих одговора, које је тадашњи претседник општине на јавној одборској седници изнео, а који су били база консултације за реформу, која ће