Opštinske novine

Стр 22

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

се 1931 године извести, и које ћемо фрагментарно навести у уверењу да се ситуација у том погледу до данас није ништа изменила. Индустријска комора између осталог каже: „ Општина је морала да врши јачи фискални притисак на своје грађане да би одговорила својим задацима. Међутим, привреда има једну границу, до које се може оптеретити. Док се оптерећење креће до те границе, привреда подноси терете и развија се. Увећањем своје активности она даје и држави и општини добре приходе. Али, пређе ли се та граница, убија се кокош са златним јајима..." ......Други главни услов је радна снага. Београд је врло скупа варош и раднику треба више за живот но у којој другој вароши у земљи. Отуда је у њему и радна снага скупља..." и најзад долази општинска трошарина чији су ставови заиста превисоки..." Индустријској комори није ни мало пријатно што мора да обрати пажњу Суду општине на болан факат, да је из године у годину све мањи број нових индустрија које се покрећу у престоници и да томе треба лека. Јако оптерећење чини да се данас индустријски рад у престоници не рентира и последица тога је била да се већ неколико година запажа, како се предузећа, која су хтела да се оснују у Београду, оснивају у суседном Земуну или иду и даље, где су оптерећења мања. Чак је било дошло и до пресељавања већ постојећих предузећа из Београда у Земун..." итд. Занатска комора у своме општирном реферату вели: „ Принципијелно управа Занатске коморе уопште нема наклоности према трошаринској тарифи, као, најнесимпатичној врсти посредних пореза. Али примајући је као нужно зло, она сматра, да треба наћи могућности да се трошарински ставови сведу на минимум, јер они у садашњој својој висини претстављају један неиздрживљиви терет и' производе један нежељени ефекат. Наиме, високим трошаринским ставовима Беог.рад не пружа ни најмање повољност за развој привреде, и самим тим он не може да издржи борбу у међуградској конкурентској утакмици, и уместо да поред културног постане и привредни центар наше државе, Београд својом финансијском политиком онемогућује привлачење и концентрацију привредних предузећа и установа; шта више, доста их је, таквих, који су под теретом опшгинских дажбина морали да се иселе из Београда..." „... Према томе, при одређивању трошаринских ставова требало би настојати да се сировине потребне за занатлијске радионице оџтерете минималним ставовима..." Животне намирнице, које чине основ потреба грађанства требало би уопште ослободити..." Трговачка комора изјавила је, између олог, да: Београд није никад био индустријски центар, није ни данас, а ко зна да ли ће то икада бити. Беогоад је био и јесте првенствено трговински, дистрибутиван центар за велики део наше земље..." Новим државним уређењем од 3 октобра 1929 извршено је у највишем интересу државе деконцентрација државне управе. Београд је престао да буде престоница централистички уређене државе. С тим у вези, промет у Београду се осетно смањио и трговина на детаљ као и многе друге делатности у њему, знатно су попустиле. Прекаљен у патриотизму, Београд, без и једне речи негодовања, свесно и радо поднео је ову жртву за добро отаџбине. Али после извесног времена Београдска општина из чисто својих фискалних разлога, повишава своју трошаринску тарифу у толиком степену, да тиме угрожава и ону основну привредну карактеристику Београда, његову дистрибутивну трговину, угрожава Београд као трговачки центар овога краја наше отаџбине. Поред тога, ова трошарина погађа врло јако и иначе оронулу трговину на детаљ, јер тешко оптерећује многе артикле који служе сиротим потрошачким слојевима..." ,, То је стварност, и према томе комора са највећим задовољством поздравља вашу иницијативу за смањење извесних ставова важеће тарифе, дубоко убеђена, да ће те, ма и овим делимичним отклањањем невоље, отклонити делимично и опасност о којој смо напред говорили. Али та се опасност мора и дефинитивно отклонити и Београду се мора трајно осигурати миран развитак 1и напредак. Мислимо наиме на прешну потребу и генералне ревизије односно измене целокупне трошаринске тарифе..." „Трговински гласник", поздрављајући намеру Београдске општине за укидање трошарине у броју од 20 новембра^ 1930, каже: „ У своме листу ми смо у више наврата истицали потребу предузимања радикалних мера од стране Општинске управе, да се привреда Београда растерети и створе што повољнији услови за развитак и напредак престонице. То смо нарочито поновили онога дана, када је било јасно да се Београд налази у кризи, да привредни Београд опада. Појачање кризе, између осталога, нарочито су доприносиле уважене дажбине. Износећи све ово апеловали смб на увиђавност општинске управе да проучи и схвати положај Београда, па да му сродним мерама помогне. И данас са задовољством констатујемо, да је Суд општине дошао на срећну мисао растерећења Београда, те би он тиме створио један од битних услова за што успешнији развитак наше престонице у будућности. Прва мера на томе путу треба да буде укидање трошарине..."