Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 23

„З анатли Ј а "' службени орган Земаљског савеза занатлијских удружења и еснафа у броју 32 од 10 августа 1930, а у чланку: „Привредна криза и Београдска трошаринска тарифа", вели: „ Намера Краљевске ,владе да путем предузетих мера и оснивањем извесног броја институција, обезбеди правилан развој и просперитет трговине и привреде земље, погоршана је увођењем у живот претерано високе царинске тарифе Београдске општине, која озбиљно грози привредном животу Београда. Конференција претставника привреде, одржана недавно у сали Београдске општине, у присуству претставника општине и управника трошарине, показује добру вољу општинске управе да висину ставова трошаринске тарифе подеси сразмерно висини ставова трошаринске тарифе осталих већих привредних центара земље, као: Загреба, Новог Сада, Љубљане, Сарајева, Осијека итд. Београдска општина неће дозволити да грожђем и другим воћем натоварене дереглије обилазе Београд и истоварају се у Новом Саду ради препакивања и картирања за извоз у иностранство..." „Привредни преглед" у своме уводном чланку: ,,Псед великим променама у Београдској општини'', а у броју од 30 новембра 1930, између осталог вели: Ова одлука Београдске општине изненадила је све Београђане. А држимо и све становнике већих градова у држави, па и иностранства, јер она претставља потпун преокрет у комуналној финансијској политици. Она претставља потпуно оступање од досадашњег система прибирања комуналних прихода и прилази оном учењу, које је у теорији, да сви приходи од јавних тела требају да базирају на непосредним порезима..." „...Укидањем трошарине, Београдска општина објављује слободну трговину. Она брише читаву војску трошаринских службеника, који су коштали 11,000.000.— динара годишње и позива продуценте животних намирница целе државе, да своје производе продају на београдским пијацама без плаћања икаквих увозних трошаринских такса. Оно што је данас Енглеска у царинској политици, у свету, то ће Београдска општина бити у трошаринској, међу градовима. Још и више, јер Енглеска ипак одржава неколико царинских ставова, докле ће Београд имати само на алкохол. Ми смо за то да се и >ов,а трошарина на алкохол збрише, јер када се укида трошарина на другу луксузну робу нема смисла да се одобрава трошарина на шљивовицу, вино, пиво, што је домаћи производ..." Претседник општине мотивисао је укидање трошарине, у главном кризом престоничке привреде. Њему леже на срцу оне масе привредника којима је тешко да се боре за опстанак. Ове речи свога претседника београд-

ски привредници примиће са највећим одушевљењем, јер за последњих 10 година, из Општине не само што се нису такве речи могле чути, већ се на привреднике није ни обазирало..." Мануфактурно-трговачко удружење своју претставку коју је упутило општини овако завршава: Овом приликом управни одбор Мануфактурног трговачког удружења срдачно поздра.вља предлог претседника Београдске општине о укидању трошарине и нада се, да ће ступањем на снагу истога Београд почети да добија онај значај, који му по његовом географском положају припада..." Најзад пак, Радничка комора и они редови грађански који живе од сталне плате: државни и приватни чиновници, намештеници по радњама и сва сиротиња поздравили су ову реформу са највећим задовољством јер се њоме растерећује онај гро сиротнијег београдског становништва на које је до сада падало 90% општинског намета. После овако документованих разлога, и теоријских — из науке о финансијама, и практичних — из живота, не може* бити сумње о потреби замењивања трошарине једним правичнијим и социјалнијим порезом. Међутим, да ли би било могуће наћи замену трошарини у потпуном ефекту који она данас даје? Свакако. Али, док Општина не изађе из ове финансијске кризе у којој се данас налази не би смела поћи тим путем. Оно, што би данас могла учинити и што би свакако требала учинити то је, да укине трошарину на животне намирнице у најужем смислу те речи а да ос^т&ле ставове трошаринске тарифе прилагоди данашњици. Са теоријског становишта под таксама се разумеју они приходи, које било држава било општина добија од појединаца по том основу, што се ови обраћају на државу, одноносно општину, на њине (административне) установе и органе, и трјажи од њих извесне услуге. Овај се приход јавља, дакле, као специјална накнада за учињене (добијене) услуге. И овде држава, односно општина одређује сама једнострано величину те накнаде, али се величина накнаде не одмерава као код порезе, према вредности коју има дотична услуга за појединце, или према трошку који изазива дотична санкција државних односно општинских органа. У порезе, пак, спадају приходи, које држава, односно општина, силом своје власти, добија (одузима) од појединаца, не дајући им за то никакву специјалну накнаду (услугу, корист). Величину порезе коју има сваки појединац да плати, држава односно општина одређује сама, узимајући као основу за одмеравање порезе извесне сталне чињенице (личност, имовину, принос, доходак итд.).