Opštinske novine

4

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 25

Према свему изложеном јасно је, да систем досадашњег спровођења фискалне политике није био најбољи, јер, док на једној стоани, дажбине нису биле правично распоређене, на другој, ефекат од ових није био потпун, или бар није задовољавао моменталне потребе. Стога се намеће питање, којим путем поћи реформи тог система, т.ј. на који начин посредне порезе заменити, или бар делимично заменити непосредним порезим;а, и како у том случају доћи до ефекта који би Општину за две, три или четиои године дебарасирао краткорочних и летећих дугова. Проблем ни мало није једноставан, па ни решење не може то бити, и ући у њега, значи ућп у читав лавиринат разних испреплетаних интереса, али се неминовно у овом погледу мора кретати између потреба Општине, с обзиром на њене данашље тешке финансијске прилике и правичности у погледу подношења терета. Идући тим путем, држимо, да би решење у првом реду требало тражити у диференцираном, односно прогресивном прирезу, онда, у порезу на неизграђена земљишта. и зграде које не одговарају грађевинским прописима а налазе се у строгом центру града, и, најзад, у једном незнатном повећању трошарине на алкохол на целој државној територији у корист Београдске општине. Диференцирање у стопама општинског поиреза наше законодавство не забрањује. Шта више, и што је симптоматично, јер је знак ! да идемо напреднијим идејама у томе погледу, и нова странка Југословенска радикална заједница предвиђа у свом програму у непосредним порезима поогресивно оптеоећење пореских обвезника. Под диференцијалним прирезом разуме се примена разних стопа на поједине пореске облике (земљарина, кућаоина, течевина итд.) који служе као основица за разрез приреза. Прогресиван прирез, пак, значи примену прогресивне стопе приреза сразмерно висини државног пореза, т.ј. разрез се врши различито с обзиоом на пооески субјект, личност пореског обвезника. Према томе, диференцирани прирез могао би послужити и као коректив државног пореза. Познато је, н.пр. да рентовни пооез и течевина не погађају тачно одговаоајуће поиходе, док' обвезнипи земљарине и кућасине теже прикоивају своје приходе, те сносе главни део пооеских терета. Дифеоенциоани, односно прогресивни приоез, захтева интеоес наиионалне привреде и пореска правда. Разне стопе приреза, као много еластичније и прилагодније еконсмској стварности, користиле би на једној страни народној привреди, јео би одговаоале привредним приликама и коњуктуои, а на другој страни фискалним интеоесима Општине, ко]а би тако реално разрезане дажбине далеко, лакше прикупљала, док би ефекат од истих'

далеко пребацио досадашњи ефекат. Пореска правда, пак, била би задовољена применом прогресивне скале, јер би се стопа приоеза кретала псема висини државног пореза, погађајући највећим постотком порески најјаче грађане, док би најслабији сасвим били ослобођени општинског приоеза. Минимално повећање трошаоине на алкохол на теритооији целе државе, а у корист Београдске општине, држимо да би било остварљиво, а на тај начин би се спрозело (и оно начело, које уосталом влада и »у другим! државама, да престоницу подиже цез народ, док оптеоећење не би било ни мало осетљиво, јер би било таквог каоактеоа да би га подносили имућнији слојзви наоода. Под претпоставком спровођења озе реформе, Општина би била у могућности, не само да добије похоиће за изгубљену трошарину на животним намионицама, већ и да дефинитивно регулише своје краткооочне и летеће дугове, после чега би, разуме се, фискално питање поново могло бити узето у рассматрање, пошто више не би постојали разлози за овим изузетнчм меоам!а и пошто би финансијске прилике Општине биле соеђене. Исти.на је, традицир је код нас ја*<о развијена. Сваку новину ми примамо са извесним неповерењем. Пре свега, ми посматоамо њену материјалну страну и доводимо је у везу са нашим личним интересима. Ма да код оваквих питања, која тангирају опште интересе, није симпатично мешати и посебне, личне, али је донекле разумљиво у добу једне опште депресије бити по мало и субјективан. Биће, дакле, конзервативних и бојажљизих елемената, које ће, овом студијом предложене реформе. фрапиоати, јер кидање једне полувековне традиције изазива скепсу, ма како' та традиција била у стваои непоавична и несавремена. Али то не мења ствар. Треба ићи са временом, којв гази све што није <у складу са њим. Персонална политика Болно место у буџету расхода Београдске општине несумњиво су лични расходи, који не одговарају сразмери осталих расхода и потреби Општине, нити су у складу са поинципима који у том погледу владају. Бројно стање свих општинских службеника по буџету за 1933 годину износи укучно 4.723. Од тога на статутно особље (чиновници, званичници и служитељи) пада 1.917, на хонораоно особље 378, на дневничаре 2,453 и часнике 4. Укупне принадлежности које су поипадале том особљу по бучету за 1933 годину износе динаоа 101,716.696.—. По буџету за 1935/36 годину бројно стање особља је нешто повећано, иако по суми кота поетставља личне расходе по буџету за 1935/36 годину са динара -84,876.319.— изгледа обратно, а то је стога,