Opštinske novine

Стр. 26

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

што су дневничарске принадлежности урачунате у материјалне издатке. (По изјави данашњег претселника општине на седницч градског већа од 30 августа т.г. види ,,,Време" од 31 августа 1935 године — Општина има преко пет хиљада и неколико стотина службеника.) Изложене бројке, држимо, неће демантовати нашу горњу опаску. Неулазећи у испитивање узрока ове појаве, можемо само констатоЕати, да она ните резултат ове или оне општинске управе, већ систем, који је споовођен кооз цео пеоиод за последих десет година. То, дакле, није била својственост политичко-партијских управа као што се је то у своје време мислило, већ и ауторитативног режим?. Са соци^алног гледишта, овакђом вођењу персоналне политике не би г.е могло замерити, шта више, и поизнање би сз могло одати, јео се је на ова! начин несумњиво обезбедила егзистенцита једном великом броју грађана, који би у поотивном случају, можда на други, и по њих много неугоднији начин, ипак пали на теоет Општине. И они, који се ! баве сопијалним проблемима, и при анализи општинског буџета чине замеоке због минималног постотка, који по буџету расхода лде на соци]алне сврхе, губе ову чињеницу из вида и не стављату је на теоет социталног старања, што &л мооали чинити. А да би тај постотак на социтално стаоање био огроман, када би се вишак особља Београдске општине, који се ту налази не из општинске потоебе, већ баш из социјалних разлога, пао на теоет расхода за социјално старање, не треба доказивати. Међутим, проблем пос'матран са финансијске стоане, доводи до закључка, да је овакво вођење пеосоналне политике један од главних узрока данашњем општем тешком финаксијском стању у Општини. Лоше последице такве политике одавно се већ примећују са стране; оне данас већ интересују и одговор 1е фактоое, ко^и почињу да схватају тежи ;у проблема, тражећи му решење и посзећупћп му много већу пажњу, него што је ;то ранпје чињено. На жалост, проблем се компликује све вишеивише, иуколико се буде дуже одлагало његово дефинитивно поавилно решење све теже ће му бити прићи. Нема сумње да проблем захтева много опоезности и обазривости, и да није ни мало једноставан, али то ипак не значи да се до решења не може доћи. Искључутући у начелу гоубу оедукцију еп таззе на коју се не може ни мислити под данашњим прилИкама, треба у том погледу поћи за-

обилазним путем, који је истина дужи, али сигурнији и лакши. То питање не може се спровести једноставно и кроз једногодишши буџет, већ по етапама, и у низу година. Постављен принцип у том погледу морао би бити спроведен до коаја и везивати сваку управу. У првом реду треба успоставити систематизаци1у меета, и то не по стању, које је данас, већ по потоеби, која би има\а бити процењена са на1већом ригурозношћу. Вишак особља преко систематизацијом утврђеног броја а који ће свакако бити знатан, претстављао би један депо, из кога би се попуњавала упражњена места, На упражњено место не би могао бити нико постављен у општинску службу ван постојећег депо-а, т.ј. са улице, изузев подмлатка за обнављање стоуке, са одговаоајућим квалификацијама, чији боој не би смео бити већи него што се за то указује потоеба, а који треба утводити у проценту поема укупном броју службеника. Службеници без основнихморалних квалификација, не би могли остати у општинској служби, и у том погледу имали би се саобразити и дисциплински прописи, искључујући у основи могућности да се такав службеник задржи у служби. Са њима се има поступити без много обзиоа и сентимента. Општински службеници, који, ван принадлежности које им следују за рад у 0 ! ,гтштини, поседују још неки приход, било од имања, или пснзи'е, а који им обе.збеђу1е минимум егзистенције, имају напустити Општину, јер то захтева социјална правда. Неспособни, набеђени општински службеници, који су на та места дошли не по потреби и квалификацијама већ из социјалних, сентименталних и других сличних обзира, морали би такође ићи, али са отпремнином, која би одговарала времену проведеном у служби, или по неком другом основу, омогућујући им на тај начин да се посвете послу, који би одговарао њиховим квалификацијама и способностима. У изузетно деликатним случајевима, таквим лицима могла би се одредити помоћ из кредита за социјалне сврхе, док не буду у могућности да се упосле. Овако ригурозно спроведеним системом, успело би се убрзо, да се формирани депо угаси, и у том погледу заведе нормално стање, а после 3—4 године, лични расходи теретили би буџет у сразмери са свима осталим оасходима и одговарали би потреби и моћи Београдске општине. Овом методом не би, можда, дошли до моменталног ефекта, али у току од 3—4 године ефекат би се показао у иуном износу и персонално питање као проблем ишчезло би са дневног реда.

(Наставиће се).