Opštinske novine

Лћубомир Нинић, шеф ћабинета претседника Београдсће општине

Нови пемачки Заћон о општинама

Ревита „Л администрасион локал" који излази у Брислу, посветила је цео један свој број новом немачком Закону о општинама, који доноси у целости са врло општирним коментаром. Због интересантности овог питања, доносимо овде једну краћу анализу немачког новог Закона о општинама. Увод На дан 30 јануаоа 1935 објављен је у „Оеи1:5сће ОетеЈпс1еогс1пип§" којп је први немачки општински закон општег карактера, Професор др. Г. А. фон Пељ, рекао је да тај догађај има исти значај као и успостављање Мјунисипал Корпорешен Акта у Енглеској године 1835. Исто тако као што је закон од 1835 био полазна тачка за општи развој енглеског комуналног законодавства, овај од 1935 изгледа да је предодређен да отвори у Немачкој нову еру у области управљања општинама. Уопште узевши, може се рећи да на основу новог закона једно једино лице носи потпуну одговорност за управљање једном општином, маколико она значајна била. Тиме отпадаЈу сва питања надлежности и преставништва. Историјат Писци новог закона желели су пое све,га да остваре концепције барона фон Штајна, стварног оснивача локалне аутономије у Немачкој. По његовим схватањима општинска управа има тројаке за ?Ј ,атке: 1. Она мора да је школа за сваког грађанина, и да га припреми да учествује у управљању државом; 2. Она треба да претставља директно управљање од стране заинтересованих оним пословима који их се тичу; 3. Она мора бити посредна управа од стране државе. Право на аутономију, каже др. Цајтлер, одувек је проистицало извласти државе, пра" во додељено од државе аутономном телу. Кад Штајн каже да локална самоуправа треба да је посредна управа од стране државе, он јасно изражава своје схватање. Слобода додељена локалним управама морала се изопачити, на-

рочито после 1918, јер није више било осећаја потчињености и одговорности према држави. Тако се удаљило од концепција барона фон Штајна. Последице су познате, каже г 1 . Цајтлер: „завођење начела позајмљених од демократског парламентаризма доводило је неминовно до борбе између политичких партија у локалним управама и морало је одвести до потпуног расула општинске самоуправе". ,,У овој материји било је крајње време већ да се покуша р'еформа, јер се у току година у Немачкој извршило такво цепкање општинског законодавства, да је само неколицини специјалиста полазило за руком да се у њему снађу. Чињени су многобројни покушаји, да се изврши нова кодификација комуналног законодавства. У Јужној Немачкој ови напори били су рано крунисани успехом. Од 1919 године почело се радити на томе да се прилагоде и скупе у облику комуналних закона, различити прописи који су се с једне стране примењивали на варопци, а с друге стране на сеоске општине. Али ситуација Пруске била је у томе погледу много компликованија него она јужних крајева. У њој је преовладавао систем два дома са магистратом и скупштином општинских одборника. Седамнаест основних општинских закона уносили су ту пуну забуну. У 1930 години израђен је један законски пројекат, који никад није изашао пред Парламенат због партиских неслагања. Било је суђено национал-соцшалистичкој влади да учини крај овој ситуацији. Одмах по преузимању власти националсоцијалисти су преузели посао да реформишу пруско комунално поаво и 15 децембра 1933 године национал-социјалистичка влада Пруске објавила је нови основни општинскн закон за целу државну територију. Овај закон, исто као ни нови општински закон, не поимењује се на удоужене општине, нити на гоад Берлин: према изтавама званичних кругова, изједначење права за удоужене општине извршиће се у кратком року. Енергичне меое предузете у циљу реформе Рајха помогле су и радове на изради општинских закона; с доуге стране постојала је већ једна веза измећу Општина и Рајха, тиме што је постојала Скупштина савеза немач-