Opštinske novine

Стр. 32

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ких општина, чији је претседник, г. Обербиргермајстер Филар (из Минхена), шеф врховног одељеша за комуналну политику у врховној управи партије. Скупштина Сазеза немачких општина налази се под контролом Министарства унутрашњих послова, који је сад врховна надзорна власт за све немачке општине. Задатак који је влада преузела на себе да уведе ово законодавство био је тежак. Требало је прилагодити идеје баоона фон Штајг на схватању национал-социјализма о организацији државе и животу наоода, У томе се успело ослањајући се на шест елемената 1. Тесна веза са државом: локална самоуправа је део државе, али не држава у држави; 2. Установљење принципа шефа (фирера) у општинама; 3. Учешће национал-социјалистичке партије, као претставника државне идеје, у локалној самоуправи и 4. следствено томе шиооко учешће оних елемената који раде почасно; 5. Здраве ^зинзнсије и истовремено здраво вођење послова; 6. Јединство локалне самоупоаве, т.ј. општине као делови административног апарата, кош су најближи наооду, обављају све јавне функпи : е, чији су домашај и природа ограничени тедино у интересу државе. Благодарећи општинском закону, више од 51,000 општина добиле су јединствен основни закон. Треба напоменути да данас има у Немачкој: 49.000 општина са мање од 100 становника, 6.900 општина са 1000 до 5000 станокника, 1.000 општина са 5.000 до 10.000 становника, 165 општина са 10.000 до 50.000 становника, 48 општина са 50.000 до 100.000 становника, 51 општина са преко 100.000 становника. Права и дужности општина Нови закон установљава поинцип да су општине дужне да отпоављају сво^е послове, а да могу бити позва.не да извршују мере које прелузима централна управа. Отправљање послова може бити регулисано поавилницима, у колико они не би воеђали остале поописе. Свака општина. дужна је да изаа свој стутут, одобрен од надзорне власти. Општине имају поаво доношења локалног законодавства за сопствене своје послове, дакле у погле^у организаците и администоапи1'е, а у колнко не би постојали дефинитивни законски прописи у томе погледу, и-

ли у колико би било предвиђено законима да су оне овлашћене да доносе правилнике. Да би имали силу закона ови правилници морају бити објављени. Они ступају на снагу сутрадан по своме објављивању, сем ако се изрично не предвиди друкчије. Питање ретроактивног дејства иравилника решено је на тај начин што они могу имати то дејство само по одобрењу више власти. Питање статута има наоочити изглед. Статут је, ако се тако може рећи, устав који општина сама себи доноси, Материје које се имају регулисати статутом стоиктно су одређене општинским законом. Оне се односе на: 1. Евентуално одоеђивање накна^е буогместру, његовим помоћницима и благајницима који раде из почасти, а исто тако утврђивање прописа за накнаду другим грађанима који раде из почасти; 2. Решавање о одликовању грађана који су најмање двадесет година вршили беспрекорно какву почасну дужност; 3. Утврђивање броја претседникових помоћника; 4. Одређивање природе дуж.ности бургместра и помоћника, како оних професионалних тако и почасних; 5. Квалификације бургместра и помоћника по гоадским општинама; 6. Питање да ли буогместр, помоћници и већници носе при цеоемонијама службену унифоому или знаке својих функција; 7. Одређивање брога већника; 8. Именовање помоћних већника за извесне одређене гране администрације; Статут има много већи значај него' сви остали правилници и зато може бити донет само са пристанком делегата национал-социјалистичке странке и мора бити одобрен од више власти. Називи опгитина Општине могу променити своје име с обзиром на своју истописку прошлост, свој карактер или знача}. Све општине у принципу зову се ,.гематде". Назив „Аандгемајнде" (сеоска општина) не постоји више, Територија општина У принципу, свака општина, мооа бити довољно велика да обезбеа.и груписање становника јеаног места и да осигуоа његово добро функционисање. Ова одлука учинила је крат рђавим последицама које 1е политика претераног прошиоивања општина имала. Границе општине могу се у будуће мењати само ако то захтева општи интеоес и то на основу једног сувереног акта државе. Из разлога опоотунитета ни]е се желели искључива саоадња општина у решавању многобројних проблема које изазивају присаједи-