Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 7

Много /е незаПослених и незаИослени су гладни. Међутим, сваки који хоће да ради не сме бити гладан. Јетко јадује свој црни Јад и проклиње час кад се родио ГСуки сиротан из прастаре азијске песме, а многе мајке, као у поезији Жилмениној, не допугитају деци да устану из постеља: и хладне постеље, ипак, су топлије од мраза који напољу стеже. Дрхте од зиме и од страха пред животом толики наши суграђнаи. Тај страх моримо разконити. И Акциони одбор за зимску помоћ, чија је високо благородна претседница Њено Краљевинско Височанство Кнешња Олга, чини све да Божић донесе свима белу радост збринуте деце и опчињених мудраца с Истока и прегрште сјаја витлејемске звезде. Овај Божић мора бити топао, топао на з-ими. Загито !да то не буде? Кризаје тешКа, али ,баш зато, сви они, којима Бог даде, треба, треба, да врше своју хуману дужшост. То је пут да буду срећнији и пут да се сачувају темељи нашеГа друштва. Поделити Божићно весеље с онима који брижно очеКују светле празнике безбрижног божанског детета; поделити своје весеље с невеселима значи својој раздраГаности дати један смисао који /е подједнако и цобар и ристан отаџбини. Ако буде хуманости, истинске хуманости, овај Божић биће почетак нове епохе нашеГа друштва. Биће наше социјално рој здање. Нека завлада хумана свест! Зашто да она не буде покретач наших дела и зашто да \не будемо сви весели? На престолу је наш млади

као кап росе Краљ, узданица наша, који се од Своје Узвишене Мајке, велике Госпође и народне Краљице, учи да срећује у срећи свога народа. Зашто да не будемо весели? Расте наш млади Краљ, стасају јуГословенска поколења која ће бити боља^, а зато и срећнија од нас. ј ; БеоГрађани и Београђанке, чије материјално стање није очајно, покажите своју хуману свест! Зимска помоћ треба да /е ваша радосна дужност и учините да се из овоГодишње зимске помоћи роди једна нова ера у нашем друштву. Нека се раскрави лед који се ухватио на животном болу нашеГа песника. Сја витлејемска звездаи сва јуГословенска деца, на чијем челу стоји носилац наше јуГословенске будућноссти, Петар 11, Гледају усхићено у њу. Њихове лепе и занете очи потврђују реч романтике Виктора Ига, да су деца пре свог рођења биле живе светлости на плавом небу. Не моГу нагиа деца да одвоје своје очи од витлејемске звезде, док се на њих блажено смеју сви наши стари. Београд, као југословенска престоница, ваља да свима југословенским селима и свима јуГословенским Градовима предњачи својом хуманом свешћу и, БеоГрађани и БеоГрађанке, не заборавите да ће, само к>роз широко и чсистематско хуманизовање, ЈуГославија окуцити све боље ЈуГословене и створити услове за свежу јуГословенску културу, јуГословенску л е поту, којој ће се радовати младо и старо у нагиој дивној земљи. И три мудраца, три опчињена звездара с Истока.