Opštinske novine

Стр. 144

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

према градским изборним органима, који се често мењају и који се, са таквим оружјем у руци, неће устезати да о престанку службе одлучују руковођени другим, а не мотивима службених интереса. Но када је у питању право на пензију градских службеника, држимо, да се и ту отишло далеко са изједначавањем права градских и државних службеника. Оно, што је непосредно захтевао јавни интерес и позивна служба, то је да се градским јавним службеницима обезбеди право на пензију, исто онако, као што им је требало обезбедити минималне принадлежности. У овоме погледу Закон о сеоским општинама држао се конзеквентно тога принципа, ма да о томе садржи; само оквирне одредбе (§ 85). Али, Закон о градским општинам:а не само да је право градских службеника на пензију изједначио са оним државних службеника, већ је поставио још једно ограничење више. Наиме, у ставу 2 § 148 он нормира: „Службенику који испуни услов за стицање права на пензију време проведено у државној или самоуправној служби пре ступања у градску службу рачуна се при одмеравању количине пензије". Но он се није зауставио сам:0 на томе. Многи градови имали су досад о праву на пензију другачије одредбе, а неки од њих признавали су ранију државну или самоуправну службу и за стицање права на пензију. Такав случај био је и у граду Београду (чл. 14 и 60 Статута Општине града Београда). Када не би било прелазних одредаба, одредба г/гаг-а 2 § 104 имала би С6 ПрИМбНзИВДТИ НН. СЛу и\ бенике који ступе у службу под владом тога прописа. Али у тач 1 . 2 § 159 одређено је, да се сва права призната градским службеницима по ранијим прописима имају свести сходно §§ 100 и 104. На тај начин дато је о,дЈ.едби става 2 § 104 ретроактивно дејство и сва Цризната права ио ранијим прописи.ма доведена су у питање. Код тумачења овога прописа истакнута су два гледишта. По једноме, које би више одговарало слову закона, ставу 2 § 104 могао би се дати такав смисао, да он безусловно наређује рачунање државне или самоуправне службе пре ступања у градску службу за одмеравање количине пензије, када градски службеник испуни услов за стицање права на пзнзију. Значи да град својим статутом не би могао другачије ту материју нормирати а и кад би то учинио, ипак би ранију државну или самоуправну службу морао при одређивању количине пзнзије урачунати своме службенику, који је иначе испунио услов за стицање права на пензију. Овај став нема тај смисао да граду забрањује да он евентуално сво]им статутом предвиди, да се та служба рачуча и за стицање права на пензију, тако да би и данас били у важности прописи ГрадсКог статута који такву одредбу већ садрже.

Међутим, у једном конкретном случају, који је био предмет решавања пред Државним саветом, заузето је сасвим супротно гледиште. Државни савет у својој пресуди наводи: „По § 159, став 1, тач. 2 Закона о градским општинама права која су по досадањим прописима призната градским службеницима ограничавају се следећим: призната права која су у противности са одредбама §§ 100 и 104 свешће се сходно тим одредбама. А по § 104, на који упућује поменути пропис ...одредбе за државне службенике... о пензијама имају се сходно смислу примењивати и на градске службенике, уколико овим закономније другачије одређено. Одредбе за државне службенике, које се сходно смислу имају применити и на градске службенике, када се ради о њиховој пензији, јесу одредбе § 113 Закона о чиновницима. По овоме пропису чиновници, односно градски службеници испуњавој'Ј услов за стицање права на личну пензију, када наврше десет година, које су стварно провели у активно] Градској служби као таКви у Градским надлештвима, заводима и установама... Примени чл. 14 и 60 Статута Општине града Београда у спорном случају нема места, пошто је § 156 Закона о градским општинама продужена важност само оних одредаба градских статута, које нису у противности са одредбама Закона о градским општинама. Јер Закон о градским општинанама у одредбама §§ "159 и 104 изрично усваја принципе ч|иновничког закона од 1931 годкне у погледу пензије градских службеника, т.ј. тражи 10 ефективно проведених година у градској служби за стицање права на пензију, које услове поменути пропис чл. 14 и 60 Статута О.г.Б. нису тражили, већ су године државне службе урачунавале у рок 1 за стицање права на пензију. Међутим, ^ 104, став 2, Закона о Градским општинама овако урачунавање је изрично забранио..." Ако је досад могло бити неке сумње о правоме смислу ове одредбе, она је сада отклоњена, а разбијене су све наде оних службеника, који су можда напустили већ стег чено право на пензију у државној служби и прешли у градску службу, често пута по позиву и молби града, рачунајући на то, да од стеченог права неће изгубити ништа. Али није овде у питању само егзистенција појединаца. Ова одредба је за пуно Градова сметња да дођу до искусних и рутинираних чиновника за вођење њихових иослова. Особито мањи градови, Који нису у стању да плаћају млађе чиновнике који ће се припремати да доцније преузму вођење градских послова, прннуђени су да узимају на чело појединих грана управе већ опробане државне слјжбенике. Код овакве једне одредбе, тешко се може и замнслити, да ће један добар државни службеник напустити већ стечена права у државној служби и отићи у градску службу да у њо] десет