Opštinske novine

Културна хроника

Балкансћи институт у Београду

Београд у културном и духовном погледу, уопште, последњих година, стао је у ред великих европских метропола. За једну деценију, углавном, опоравивши се од тешких последица рата, остварио је низ тековинл у домену духовне културе, таквих да му на њима могу позавидети уистини центри многих других нација, који су се под далеко повољнијим условима и несметано развијали. У том кратком периоду, без етапа, Београд је силним полетом подигао ое, по признању безброј угледних странаца, који су га раније познавали и који га данас виде, рекордном брзином, како у архитектонском и урбанистичком, тако и у духовном погледу. На овај начин, Београд је за кратко време успео да га велики европски духовни центри третирају као себи равна, а престонице мањих држава, нарочито балканских да га узимају за пример. (Пре четири месеца „Београдске Општинске новине" у једном опширном напису дале су низ документација ове врсте, низ признања из пера одличних јавних радника европских земаља. Из ових написа о Београду најјасније се могло видети до које мере иностранство признаје Београду животну снагу и резултате које је он постигао за непуне две деценије. Имена која су му ови страни писци дали: „Прави модеран европски град", „Град чуда", „Мали Париз Истока" и т. сл. доказ су заслуженог признања резУлтата дела у које је Београд уложио напоре своје, стварајући светлу данашњицу и идући још светлијој будућности, са оном истом непоколебљивом вољом са којом је у недавној прошлости бранио част нације. Београд, данас, достојно претставља Југославију у свету. Његове тековине из области савремене архитектуре и урбанизма не разликују се од оних у великим модерним градовима; његове тековине из области социјалне политике достигле су узорну тачку; његове тековине из области хигијене и санитарне службе изазивају најживљи интерес и признање највиших међународних стручних кругова; његов уметнички живот доказује неисцрпни извор стваралачке снаге једне младе и здраве расе; његово друштво одликује се особинама модерне и културне средине; његове научне манифестације најповољније се рефлектују на живот других средина, бивају запажене и изазивају признања најпозванијих људи. Сва ова призвања треба приписати многобројним факторима који изграђују духовну физиономију Београда, о којима је било често речи на странама часописа Београда, који будно прати сваки корак престонице. „Београдске општинске имовине", овога пута посветиће пажњу раду једне наше младе установе, коју : " т " "о"™

Београда не познају. О њој је код нас било врло мало речи. Иностранство, међутим, преко стотине написа упознало ју је и истакло њен огроман значај коЈи и ми желимо да истакнемо у часопису, који треба да буде први у приказивању вредности у животу престонице. Та установа о којој је реч зове ое Балкански институт. Балкански институт постоји у Београду нешто дуже од годину дана. Он је дело приватне иницијативе. По угледу на велика светска културна средишта, у којима постоје установе са задатком да научним путем испитују поједине области географије, историје, науве, фолклора итд., једна група југословенских јавних радника и научника основала је институт за испитивање Балкана, његове прошлости и садашњости. Балкански инститјт поставио је себи за циљ следеће: 1) да систематски прати и проучава културне и привредне прилике и догађаје у појединим балканским државама; 2) да прикупља и сређује сав обавештајни материјал о привредним и културним приликама балканских земаља; 3) да организује балканску статистику и картотеку и издаје међубалкански алманах; 4) да организује једну балканеку библиотеку; 5) да организује издање једне новинске кореспонденције и једног балканског часописа; 6) да сазива балканске конференције на којима ће говорити и предавати о Балкану научници са Балкана и из осталог света. Практично узевши, Балкански институт поставио је себи за циљ: стварно и објективно приказивање Балканског полуострва од почетка његовог живота до данас. То је задатак великог значаја и достојан сваке хвале. Јер, Балкан, све до наших дана, за светску јавност, са малим изузетком, претставља једно непознато подручје, смесу народа, вера и утицаја разних раса, један крај земље чија се култура знатно разликује од културе осталог света, у негативном смислу, крај Европе из кога вечито вреба опасност по светски мир, „буре барута" како се обично назива у жаргону великих народа високе културе и цивилизације, и јасно речено, део света са нижим културним ступњем. Изузев малог броја научника, балканолога и јавних радника, за сваког другог Европљанина, а о људима других континената и да не говоримо, Балкан је онакав како смо горе изнели. То је укалупљено мишљење, стечено захваљујући разним књигама и „сту' недовољно упућених, једнострано или тенден-