Opštinske novine

Стр. 184

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

циозно обавештених људи, литератури коју су фабриковали непријатељи Балкана и шегових држава. Судбина балканских народа била је свирепа. Од прастарих времена овај део европског континента натапан је крвљу, али не зато што су је просипали „крвоиаедни", ,д!олудивљи" народи, који су на њему засновали своје огњиште, него што су се на овомо делу земље без престанка укрштали интереси и утицаји странаца. Вековима је то тако ишљо, а и данас није друкчије. Нажалост, неанализирајући догађаје и историјске чињенице, а ослањајући ое на литературу писану на великим европским језицима која Балкан приказује неверно као што смо горе рекли, ц©о свет је, чим је реч о Балкану, видео у њему једво „номирно Полуострво" и људе ниже од себе, не знајући или не хтевши да зна, да је то Полуострво имало сао,'е сјајне епохе културе и цивилизацијг и да на шему живе народи, витални, радени и мирољубиви, који не желе друго осим да их тај свет остави на миру да се развијају и буду корисни чланови међународне заједнице. Задатак београдског Балканског инстигута, с погледом на ову рђаво обавештену или необавештену страну јавност, добија пун значај. Он жели као балканска установа, као чист и непомућен балкански извор, без посредника који су има\и своје небалканске рачуне, да прикаже свету Балкан онакав какав је, осветљен историјском истином, кефалсификованим доказима, и његовим целокупним животом. То је задатак Балканског института према Европи и осталом свету, али, уз то, он има још један задатак: да ради на међусобном упознавању балканских народа, да шири балканску свест, да Балканцима, упознавајући их систематски са њиховим великим вредностима, каже да треба да су поносни што су Балканци, да јача балканеку солидћрност. Јер, треба признати, балкански народи још увек се веома слабо међусобно знају. Утицаји и претензије туђих народа и држава који су се пружали на Балкану, успевали С У. Д а разбију многе покушаје стварања тешњих и срдачнијих веза међубалканеких. Успевали су с»е до скорих дана када се увидело да сви ти „пријатељи" са стране имају своје интересе на штету балканских, и да је једина гаранција боље будућности балканских народа у њихов-ој узајамности. Зато је Балкански институт поставио себи за циљ међусобно упознавање балканских народа, спреман да у овом правцу искористи сва културна сретства. Сретства Балканског института су следећа: 1) установљење балканске библиотеке која ће служити свакоме ко се интересује за Балкан. (Ова библиотека за сада располаже са преко 6000 дела о Балкану на свима балканским и европским језицима. Може се рећи да је то већ данас једна од највећих библиотека ове врсте на Балкану, која ће ускоро, н,апоредо са употпуњавањем, бити отворена за јавност). 2) формирање картотеке о Балкану, која ће обухватити све од најосновнијих статистичких података о свима важнијим појавама живота на Балкану. (Овај рад је у току, али с обзиром на његову с он ће трајати дуже времена). Ј..Т\ ■ - \

3) организовање предавања јавних радника и научника у балканским земљама. (Ради се већ на томе, и по свој прили]ци већ почетком идућег месеца одржаће у Букурешту предавање члан Института г. др. Петар Скок, професор университета у Загребу, а после њега у пројекту су предавања у Београду највећег румунсгеог историка и балканолога г. др. Николе Јорге и бугарскога научника г. Стефана Бобчева, обојица сарадници Балканског института). 4) издавање публикације о Балкану на балканским и великим европским језицима. (То неће бити публикација као што смо научили да видимо, публи кације којима је главна сврха материјални ефекат. Публикације Балканског института имаће обележје објективног, истинитог и корисног извора, у духу основних задатака Института). Ми нећемо овде указивати више на потребу овог института и користи које ће балкански народи имати од његова рада. Довољно је напоменути да је оснивање Балканског института са највећим интересовањем прихваћено не само од балканских научника и државника, него и од научника — балканекога осталога света. Први сарадници Балманског института од Балканаца били су Румуни: др. Никола Јорга, једно од највећих имена у румунским научним и политичким круговимл, затим професор университета Т. Капидан; од Бугара: проф. унив. г. Стефан Бобчев, претседник Словенсног института; од Грка: г. Никола Еггаркопулос, ректор университета; од Турака: г. Фуат Кеприлизаде, декан философског факултета у Истанбулу, и други. Овај број рапидно је растао и захваљујући тој чињеници Балкански институт могао је, већ шест месеци по оснизању, односно пре годину дана, да изда први број свог великог међународног часописа: .Кеуие 1п1егпаЛопа1е (Зев е(ис1еб ћаШаш^иев." Први пут у престоници једне балканске државе покренут је један међународни часопис на великим европским језицим1, и то часопис високог научног ранга на коме сарађује око 250 људи, међу којима је неколико десетина највећих имена из области балканистике уопште. Први пут се јављају као сарадници једне наше ревије имена као што су: А. Меје, члан Француског института, Густав Глоц, професор университета и члан Фр. института, А. Мирамбел, професор университета, Жорж Сер, проф. унив., Жак Ансел, проф. унив., А. Вајан проф. унив., А. Перно, проф. унив., Андре Мазон, проф. унив., Ж. Цејер, проф. унив. Шарл Дил, проф. унив., Габријел Мије, проф. унив. члан француске академије и један од највећих живих византолога, Емил Оман, проф. Сорбоне и члан фр. института, Ив. Шатењо, Албер Мусе (Француска); Карл Хаусхофер, унив. проф., претседник Немачке академије наука, др. Јозеф Мерц, публициста, Ф. Делгер, проф. унив. Ц. Вирсинг, публициста, др. Макс Васмер, проф. унив., др. Ф. Тирфелдер, проф, унив. (Немачка); М. Бертолди, Силвио Ђузепе Мерканти, Виторио Писани, Карло Тагљавини, професори университета (Италија); Јозеф Стржиговски, М. Нидерман, Н. Јокл, П. Кречмер, професори университета и Ц. Пач, проф. унив. и директор Балканског института (Аустрија); Г. Желински и Т. Ковалски, профеоори универсигета Шневајс, Н. Окуњев, Герхард Геземан, * А. Андреева, проф. унив. (Чехо; н _. _ ,