Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 219

али племенити и идеални Франко Поточшак 1 ) члан југословенске емиграције. Чланове чехословачке емиграције нису руководиле ситне амбиције, личне мржње и моментане симпатије или антипатије у међусобном односу, већ узвишени национални циљеви свога народа и високи идеали човечанства. Масарик је, као што смо горе напоменули, отпутовао ив Женеве за Лондон, а Бенеш за Париз. Масарик је био добро упознат, не само са литературом, философијом и културом Англо-Саксонаца, већ имао и добре пријатељске везе са политичким људима и журналистима у Енглеској. Бенеш је, као ранији студент у Паризу био упознат, са културом, науком и књижевношћу Француске, а у исто време, као ранији сарадник на француским социјалистичким листовима, познавао је извесне личности крајне левице француског политичког живота. Пошто је у Женеви, преко извесних пријатеља, осигурао везу са домовином, Бенеш одлази за Париз и тамо почиње понова, у материјалном погледу, свој ранији студентски живот. Без сретстава др. Бенеш узима једну собунаУспрату једне куће у некаквој улици близу Монпарнаса. Ту отпочиње Бенеш свој неуморни рад за ослобођење своје поробљене отаџбине. Нзегов рад, скопчан са великим материјалним неприликама, иде а,о изнемоглости. Гуран неком вишом силом, Бенеш ради дању и ноћу. Његов ноћни одмор — спавање, своди се 4—5 часова. Пише чланке у Чешким емигранским листовима, у „Јоигпа1 с!ез Оеђа!;8" и другим дневним париским листовима. Пише књиге и брошуре против Аустро-Угарске, и обавештава европску јавност о Чехословачком питању, које јој је тада било врло мало познато. Путује за Женеву, Лондон и Рим, а одржава везу са свима емигрантима. Његов је р.ад огроман, његова радиљвост безгранична, али и крај све те пренатрпаности, он влада стварима, догађајима и самим собом. Он се не губи у пустим жељама и фантастичним илузијама, већ стално има пред очима конкретне циљеве. Нзегова чврста вера у самог себе није му умањила моћ самокритике, већ је напротив изоштрила. Бенеш није тражио славе, већ успеха. Нзему није био циљ лично истицаше и лична амбиција, већ слобода свога народа. Његов је рад био темељан, подробан и прецизан, који не даје јаку бенгалску светлост у моменту, али који издржљивошћу и дурашношћу даје велике резултате. Бенешов рад је методично-научан, а не театралан. Он верује у науку и њом се служи, али исто тако он верује у Бога, у провиђење, и свестан је да је сваком човеку додељено да одигра извесну улогу у даном моменту. Као што су се његови сиромашни родитељи у сиротињи својој молили Богу, а ду-

Ј ) Р. Ро1оспјак: \г Ет!§гас1е I, 1 II. зу.

рашно радили за опстанак своје породие, тако се и др. Бенеш, својим радом и својом вером у Бога, предао великом народном послу. Чврста дисциплина његовог духа и карактера, коју је понео из родитељске куће, била је реална гаранција да се не изгуби у безграничном мору жеља, надања и фантазије. Бенеш је свим својим особинама био као предестиниран да води посао око ослобођења свога народа, а доцније око изграђивања и учвршћивања Чехословачке Републике. Ратна срећа била је променљива, те је у извесним моментима и код Бенеша наступала малаксалост, али разочарење никад. Помишљао је, ако би се рат свршио неповољно по ослобођење његовог народа, да остане вечити емигрант и због тога је примио катедру лектора Чехословачког језика и историје у париској школи источних језика. Али веру у свој народ и његову способност за самостални културни и државни живот није никад губио, па ма како се рат свршио. Бенеш је демократа и веровао је да је право Чехословачког народа независно од моментаног односа сила. Материјална и брутална сила не инволвира право, већ само може моментано да га спречи да дође до изражаја, или у повољном случају, да му помогне да се реализује. Бенешов дух је потпуна негација Бизмаркове теорије и праксе, да сила иде испред права. Та снага осећања права свога народа, одржала је Бенеша у иностранству увек ведра и смела и поред свију тегоба и недаћа. Почетак рада у Паризу наметнуо је потребу стварања једне организације преко које би се извршила подела рада, а сам посао систематизовао. Створен је „СопзеИ ИакЈопаГ', који је у ствари био зачетак доцније владе Чехословачке државе. Овај Национални савет предузима пропаганду за Чехословачку народну ствар, обавештава европску јавност о Чехословачком народу, његовој историји, традицијама, животу и раду као и његовим националним аспирацијама. Тај Савет преузима вођење спољне и војничке политике Чехословачког народа. Он обавештава, тајним путем, народ у домовини, израђује меморандуме и експозе-е и шаље их по свима пријатељским земљама ради обавештења целог културног света. Води револуционарну борбу против централних сила, а у исто време хвата везу са свима тадашњим значајним политичким људима и круговима, и придобија их за своје циљеве. На челу Националног Савета стоји, као претседник Масарик, потпретседник био је Дирих Чешки народни посланик, претставник Словака у Савету био је Милан Штефаник. Душа те организације, њен генерални секретар, постао је млади професор философије и социологије др. Едуард Бенеш. Ми не можемо овде улазити у све детаље рада овог савета, али карактеристике ра-