Opštinske novine

Стр. 274

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

вшпе ширине и много више раз5гмеван «а онога што чини битност једне нације, него што је то до данас показано". Изјављује на крају да ће гласати за буџет, само ако се изостави питање о ужем реону и ако се усвоји социјални прирез. Г. др. Милорад Станојевић. Као члан Буџетске комисије г. др. Станојевић је напоменуо да је комисија добила буџот, како је био састављен од разних дирекција, у еуми од 375 милиона динара, а који је био са дефицитом од преко 56 милиона. Такав буџет израђен је не зато што се хтлео да ое пгто више узме од грађана, него пгго се хтело да се задовоље све потребе културне, техничке, социјалне, саобраћајне итд. Међутим, Буџетски одбор стао је на становиште да све инвестиције и ванредне расходе треба бацити на зајам а не на буџет, јер је само тако буџетирање здраво. Многобројне дужности Општине тешко је задовољити добијашем нових срестава од грађана, зато што је финансиски капацитет једног грађанина пао и дошао испод минимума за егзистенцију. Господин Станојевић је мишљења да су приходи рђаво распоређени и да су према садашњем стању финансиског законодавства и извора, који проистичу као приходи за покриће буџета, недовољни и да би се морали тражити приходи на другој страни, како би се задовољиле потребе сиротих класа, и то не у виду милостиње него у виду јавних радова. Члан 15 овлашћења треба на сваки начин да испадне из Правилника за извршење буџета, овакав иакав је. Ма да се увек лично борио да је боље да плаћају капитали, да објекти плаћају порез, ипак овај члан треба да испадне, јер Општина није овлашћена да уводи такве врсте порезе без одобрења државе. Иначе, КЕ1Же г. др. Станојевић, буџет је технички добро израђен, јасан је, прецизан и прегледан, тако да један грађанин кад узме буџет у руке може одмах да се оријентише. Ако се у току године буде добро буџетирало и водила добра контрола, говорник мисли да ће се имати повољни резултати и да неће бити изненађења и да се неће моћи рећи да је направљен нереалан буџет. Трошарина је неправедна, каже г. др. Станојевић, али кад она већ постоји, онда се треба постарати да она не иде у џеп приватника, или у џеп оних који су плаћени да заштићују општинске Интересе, већ да иде у касу општинску, да Општина може да подмирује своје велике издатке. Због тога треба немилосрдно прогањати све злоупотребе и немилосрдно кажњавати све оне који су их извршили. Г. др. Станојевић незадовољан је персоналном политиком која се водила у току прошле године и каже да се људи често пута гоне као да се још налазимо у најцрњем партиском гоњењу од пре 8—9 година. Персоналну политику требало би водити на једној солидној и озбиљној основи, да не би било особља које је фаворизовано. Исто тако г. Станојевић је незадовољан и са расподелом награда које се дају службеницима, а нарочито указује на мале додатке инжењерима који раде на тер-ену и који добијају

300—500 динара функционог додатка; и ту треба повести бољу и солиднију политику. На крају свога говора г. др. Станојевић указује на велику станбену беду која постоји у Београду, где велики број становнипггва станује по правим подрумима ,и позива Општину да приступи подизању малих станова, или да уради оно што ради Немачка, дајући своја сопствена земљишта на 50—60 па и 99 година разним задругама, које после на тим земљиштима подижу заједничке станове. На тај начин омогућено је да се добије један здрав подмладак, који ће бити здрава војска, способна да брани државу. Г. др. Станојевић моли Градско веће да прими буџет како је предложен, само моли да се Из експозеа о финансиској ситуацији изоставе неки ставови. Г. Павле Кара-Радовановић, У почетку свога говора г. Кара-Радовановић нагласио да је више деценија одборник и да је ово први буџет у чијем саставу није учествовао, зато неприма одговорност за овај буџет; јер се он неће моћи у потпуности остварити. Тврди да је буџет у прошлој години био подбацио од 10 до 30°о,анови буџет ипак је повећан. Он верује да и прибирање општинских нрихода утиче на њихово подбацивање и жали што буџетски одбор није стигао да прегледа књиге и пословне поступке појединих наших одељака који прибирају општинске приходе, иначе би дошао до закључка зашто поједини опшгински приходи подбацују. Сва општинска привредна политика има да легне на томе да терете грађанима смањи а привреду диже а службеном особљу да не смањује принадлежности, него да настане да све оно што припада Општини заиста и уђе у општинску благајну. Да је тако урађено, не би дошло до подизања терета на једној, а смањивања принадлежности особљу на другој страни. Г. Кара Радовановић говорио је и о реформама у општинској саобраћајној политици, о укидгшзу појег диних станица и увођењу новог радног времена, о укидању прековременога рада и проценту на варте. Према његовом испитивању услед ових реформи у саобраћају приходи су подбацили за 50, 60 и 69 хиљада динара дневно. То значи да је саобраћајна политика рђава. Затим је г. Кара Радовановић говорио о Београду као престоници државе и замера што се у експозеу није обратила пажња надлежним факторима да Београд као престоницу, треба помоћи. Држава мора да сарађује на подизању Београда а ако га већ не помаже, требало би му бар скинути оне издатке — плаћања кирије за разна државна надлештва, које ниједан град у држави не чини. Београд треба растерећивати, јер грађани не могу досадашње терете подносити. Извесним таксама свет је отеран из Београда, тако да је данас роба јевтинија у Новом Саду или Нишу него у Београду. На тај начин отерана је трговина из Београда, јер због хотелских такса за преноћиште трговци не остају у Београду. Ову таксу ваља скинути на. 5 дин. Г. Кара-Радовановић налази да није требало смањивати атар Општине београдске, јер је проширењем атара било добивено земљиште које се могло употребити за развитак индустрије у Београду. Општина треба да на-