Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 275

стојава да подигве своја предузећа и да помоћу њих ствара себи приходе. Може ое урадити много без пара. Тако например, Београд има два моста, и крај обадва Београд ваља да сагради житна и сточна тржишта. Мост Краља Петра има за ■собом Банат и Бачку, а мост Краља Александра има Срем и Славонију, богате у житу и стоци и свима осталим земаљским произвоДима. Београд међутим нема ниједно тржиште за цереалије. Да су та тржишта подигнута, она би из године у годину напредовала и доносила велике приходе Оппггини. Даље Општина има могућности да подигне велике палате за општинске службенике, на терет кирија које би чиновништво плаћало. На такав начин Општина би дошла до објеката од велике вредности и користи. Г. Кара Радовановић налази да ое овим буџетом могло да учини нешто у правцу стварног уједињења, Београда и Зедауна. Међутим то није урађено. Чиновништво Земуна има различите плате од чиновнипгтва у Београду. Није требало да Зсмул остане одељак Општине, већ је требало да буде једна дирекција и плате службеника требало је изједначити са платама службеника Београдске општиве. На крају г. Кара Радовановић је говоЈ>ио и о )п|ерсоналном питан>у и каже да нема живота, нема напретка, нема смисленог и паметиог рада у Општини док се коренито не реши службеничко питање. Кад ое оно постави на здраву основу, општински службеници ће онда савесно вршити своју дужност, јер ће бити обезбеђени и знаће добро да имају да остану као поштени и савесни радници до своје смрти и да обезбеде не само оебе него и своје породице. Завршавајући свој говор г. Кара Радовавовић је дао ову изјаву: „Док будем у овоме дому седео поверењем Краљевске владе ја ћу настојавати да се политика Краљевске владе, у колико, она пролази кроз овај дом, потпуно извршује онако како Краљевска влада жсли, јер верујем да она брине о општем добру целе земље па и о престоници наше краљевине". Гласаће за буџет. Г. Боривоје Вучковић, Господин Боривоје Вучковић навео је да буџет како је приказан још увек ;није верна слика онога што се догађа у општинским финансијама. Није верна слика зато што буџет не даје праву слику онога што се ради по појединим дирекцијама. Тако г. Вучковић наводи да се у електричној централи не зна колика је режија у којој радионици. То је зато што су у буџету заједно кредити за материјалне и личне издатке. Оно што онемогућава вођев>е праве индустриске политике у општинским предузећима јесте закон о државвом рачуноводству. Да није било више увиђавности код чланова одбора за набавке посао би био укочен. Зато без комерцијализације тих прејдузећа Општина не може ништа да уради. Гломазва администрација кочи онај елан који би се имао када тога не би било. Сума за проширеше водоводне мреже минимална је. Београд ©е нагло шири и данашња инсталација београдског водовода једва стиже да подмири потребе. Можда би се могло доћи до сретстава ако би се обратила већа иажн>а на прибирањ-е ирихода у трошарини. Г. Вучковић критикује рад Привредно-такоеиог отоека и каже да је он испод сваке критиве. Тамо се, каже говорник, наплаћује такоа по симпатијама, јер није предвиђеоно тачно колику ће таксу плаћати занатлијска радња, колико трговачка, а колико индустријска предузећа. И код овог отоека не види ое колико је задужење грађана и колико износи потраживање Општине од грађана. О томе треба водити рачуна, а најрочито о убирању тих такса. Затим говорник износи стање Вознога парка и каже да има маса камиона и прскалица још из доба репарација чије одржавање ве даје никаквих прихода кад ее одбију расходи. Тако има камиона који троше 70 литара бензина на 100 км. За обнову тога парка нема у буџета ник1аквих предвиђених срестава. Крајње је време, каже даље г. Вучковић, да се помисли и на подизање привреде у Београду. Индустрија до скора није имала услова за развијање, а и даиас прилике нису сјајне. Намети и прирези су велики, а индустрија бежи од великих намета и тражи слободно и јевтино земљиште. Београд је идеалав за индустрију, нароч!ито Данавски крај који данас стоји пуст и зато г. Вуч1«овић предлаже да ое ва томе терену изврши парцелација и да ое терен уступи разним предузећима која буду изразила жељу да ће у току од године дана приступити подизању фабрика. Г. Вучиовић замера што су потпано изостављени приходи од оанитетскИх казни и указује на врло рђаве приликЈе по дућанима и продавницама. Исто тако непостоје нимакви приходи од казна за бесправно зидање, што значи да ће сада поново моћи да се дижу Јатаган мале. Замера што ое у томе погледу није постуиало енергичније, да ое томе бесправном зидању стане на пут. Као главну ствар коју Општина треба да реши г. Вучковић наводи питање експропријације општинског земљипгта за потребе железница. Кад би се то питање решило, Београд би био у стан>у да плати своје дугове и да своја фииансиска срества употреби на евоје уређење. Гласаће за буџет. Г. Божидар Матовић, Господин Матовић додирнуо је прво питање приреза на старе грађевине у ужем центру, па истиче да ое ово питање мора решити. Поставља се друго питање, мако да се предложена одлука модифицира. Општина београдска треба да нађе пута и начина да исггита финансиску способност свих сопственика и да види да ли су у стању да подигну грађевине како прописује закон и Грађевински одбор, па ако нису у могућнооти, дати им времена да дођу до новца који је потребан за изградњу. Нееме ое дозволити да се Београд изграђује са страним капиталом који ће уништити нашу привреду. Иначе што се буџета тиче, г. Матовић изјављује да је он израђен јасно и да се сваки детаљ зна до најмањих ситница. Буџет је израђен реално и приходи су редуцирани према реалном стању ствари, Г. Матовић тврди да је ово први пут у Београдској општини да се даје један рсалан буџет. Приходи су предвиђени реално и они ће ое потпуно оства-