Opštinske novine

Стр 276

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ривати. Што ое личних издатака тиче они су повећани за омо 2^2 милиона дииара, али то повећање долази због реорганизације трошаринске службе, због нојве болнице итд. Али то неће утицати на буџет јер ће сви ти људи који су запослени користити Општинн и доносиће приход. Г. Др. Тихомир Симић, У своме говору г. др. Симић се задржао најгише на проблемима санитетске политике Општине рада Београда. Санитетск1а комунална политика, каже г. Симић, спада у ред оних проблема и гвитања војима треба посветити највећу пажњу. То се најбоље види ако се посматрају буџетски расходи појединих општина. У иностранству у опжтинама ое на решавање санииетско-хигијенских проблема даје најмаше 15 до 35°/о од целокупне глобалне - суме баџета. У нашој земљи Загреб и Љубљана дају много више од Београда за решавање санитетских питања. Тако је Загреб дао 12 милиона динара, или 10°/о од глобалне сумг, а Љубљана је са својих 100.000 етановника дала 5 милиона динара за побољшаше хигијенских прилика. Када се одбију издатци за пожарну команду и гробљански отоек, излази да Београдска оппггина даје једва 4°/о од целокупне суме. За решавање еанитетских питања потребан је пре свега ауторитет. Ауторитет санитета је, међутим, пао на један веома низак ниво, и етање прилика у оппгтинском санитету које је констатовао у почетку рада овога већа, открило је веома жалосну слику стања у коме ее налазе појејдини проблеми и питања и поједине санитетск!е институције. Благ годарећи разумевању г. Претоедвика, у томе је правцу нешто учињено. На првом меету Централна поликлиника смештена је у једну пристојну зграду која ће одговарати оној намени и задатцима које она треба да извршује. Затим је набављен известан број кола за пренос болесника и најзад предложјено је да се инсутриментарији за прву лекарску помоћ замени новим, јер је он био у страшном стању. Сем тога, предложено је да се реши питање снабдевања санитетскИх установа уоппгте најпотребвијим материјалом, јер! је ту ситуација била ужасна и очајна и оскудевало се у најелементариијим стварима. За организацију целокупног општинског санитета спремљена је једна уредба, али је шено доношење у вези са извесним законским изменама. У томе правцу учињени са извесни кораци. Најзад г. др. Симић наводи да је за подизаае амбуланте за венеричне болести одобрено закључење зајма, а исто тако и Одељења за прихватилиште. Говорник наводи затим у каквом се страшном облику претставља проблем туберкулозе. У целом свету опажа се опадање туберкулозе и број смртних случајева, који је после ра г га у многим земљама износио 20 на 10.000, у већем броју европских држава спао је на 10 до 12, а 'у сретним држаЕама ва 8. Међутим, код вас је проценат туберкулозних 20 до 29 на 10.000. Аио се узме да су ти податци нетачни и несигурни, може се утврдити да у Београду умире 45 на 10.000, а то је страшна статистика. Ове године унето је у баџет 100.000.— динара за сузбијање туберкулозе. Та је сума бедна али та ће се сума

унети у фонд за борбу против туберкулозе, да би се поставила прва основа ва мојој ће ое даље градити. Г. Симић кЈаже да је за ту борбу потребна сарадња државе и приватне иницијативе и иаводи пример Италије, где ое за један дан на улици прикупило 50 милиона лира за борбу против туберкулозе. Непосредно у вези са проблемом туберкулозе стоји питање подизање хигијенских станова, питање рушења оних изби које су срамога данашњег модерног света. То питање треба решити. У вези са тим г. др. Симић одобрава мерг за изгр<адњу центра и каже да у ужем центру има маса јазбина које искоришћају људи моји немају социјалног осећаја. Општи интерес, социјални интерес, хумани интерао захтзва, ако ништа друго, а оно да ое те јазбине поруше. Као треће важно хигијенсио питање г. Симић истиче снабдевање Београда, а нарочито деце, здравим хигијенским млеком, те апелује на г. Претседника да учини неопходне припреме које би чиниле базу за решавање тога питања. Г. Богдан Крекић, Господин Богдан Крекић истакао је на првом месту прегледвост буџета као и то да све ствари нису у њему криве. Први д'0'0 свога говора г. Крекић посветио је општинској аутономији као једном од осно,вних фактора за политичко школовање народа, кроз које је шволе грађанин могао да сазре за државни живот. Говорник подвлачи важност успостављања контакта са народом, како би општинска управа била састављена од људи бираних од самих грађана. Затим је г. Крекић говорио о персоналном пи- . тању. Замерио је што се од чиновништва тражи да служи појединим политичким фракцијама, јер је на тај начин чиновништво принуђено да служи сад једној сад другој партији. Сматра да чиновник треба да служи Београђанима, да несме да буде политичкИ корумпиран и да Београђане ве посматра |кроз иризму партизанства, вего као Београђане и да према свакоме буде услужан и пажљив. Незгода досадапгњег система персоналне политике јесте и та да се број чиновништва из дана у дан повећава, а Београдсака општина грца у дуговима. Чиновничке плате су малеве и треба да су веће, али те плате, разумљиво, не могу бити повећане кад ое повећава број особља. Смањене принадлежности, пак, онеспособљавају општинске службенике за функцију коју треба да врше, јер оамо добро плаћен човек може да буде добар чиновник. Нарочито г. Крекић упозорује на третирање радника од стране виших чиновника и тражи у томе погледу равноправност према свима људима. Замера пгго се у већу није нашло разумевања кад је у питању радник, док ое у другим случајевима диже да говори 10—30 људи. Тако он наводи да за две године вије успео да на општинским пословима запосли ниједног човека и понова апелује на правичност према радницима. За буџетски период 1935/35 г. Крекић каже да је један од најтежих периода у историји Општине београдске. Истакао је да је требало много труда да се прикупи крај с крајем у потрганим нитима општинских