Opštinske novine

12

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 277

финансија. ТакЈО ое први пут види да је Општина б-еоградска имала 240 милиона динара летећих дугова, чији су рокови били већ истекли. Исто тако 'из експозеа се види да је преко 60 милиона динара туђих пара (депозита, кулучарине, државне трошарине, пензиони фонд) утрошено и када се сада ушло у послове требало је све то санирати. Говорећи о конверзији дугова г. Крекић упозорио је да та конверзија има и једну рђаву страну, јер се тиме дугови пролонгирају и терете млађе генерације, а млађима не ваља остављати дугове. Г. Крекић је зато да држава треба да помаже Општину, а нарочито апелује на г. Претоедника да учини све да држава отпише дуг од 76 милиона динара, који је држава дала општини за помагање грађана пострад!алих у рату, непосредно после рата. Указујући на уштеду од 30 милиона динара на ануитетској служби, г. Крекић је изразио жељу да ое та еума употреби на продукТивне сврхе, на канализацију, водовод, трамваје итд. У једном прегледу говорник је изнео цифре колико је на име отплате појединих дугова до сада исплаћено, а са колико мало су дугови стварно уманз^ени и из тога је извукао закључак да конверзија дугова има и своје опасности. Никакв прогрес није учин>ен у погледу социјалне и културне акције, рекЈао је г. Крекић. За незапослене раднике остала је иста сума као и Прошле године у износу од 100.000.— динара. Београд је последњи у погледу процента који од свога буџета даје на просвету, последњи је у погледу онога што даје за здравље, а врло мало пребацује с&оске општине у погледу онога што даје за социјално старање. У вези са социјалном политиком г. Крекић је пледирао за прописивање минималних радничких надница приликом давања општинских послова. Пошто је навео статистичке податке о станбеним приликама у Београду, г. Крекић је умолио г. Претоедника да узме иницијативу, да тај проблем уђе у анкетирање и да му се посвети пажња која треба. С тим у вези г. Крекић говорио је и о члану 15 финанеиских овлашћења. У томе члану види тенденцију да ое изгради уж;и центар, али је замерио што ое није казало да ое имају порушити 'зграде које нису станбене, зграде к1оје служе као ругло и на које ое могу применити полицијски прописи, јер угрожавају сигурност грађана. У тим зградама плаћа ое Кирија као да су грађене од сувога злата и то претставља један морални скандал. Требало је одвојити куће станбене, у којима није трговина, јер у њима оеде београдски старооедеоци, који се у најтежим временима нису знали снаћи. Исто такО требало би завести и правичност у проценту којим се оптерећују ова имања и утврдити га према кубатури. Потребно је да се ово питање озбиљно проучи па тек онда да ое реши. Али, г. Крекић је одмах изјавио да је за оптерећење неизграђених грађевинских парцела и то прама процени какву власници буду дали тим парцелама. Ова земљишна пореска политика могла би да присили власнике земљишних парцела да цене нормализују и да онемогући или продају тих парцела, или да нагна оопственике да их изграђују и да ое тиме спречи бежање грађана на периферију.

За изградњу Београда, нарочито ужег центра, г. Крекић је истакао као врло важно питање етажног власништва, питање заједничког власништва више оооба у Једној истој грађевини. Тада члан 15 неби био потребан у Правилнику. Из свега што је изнео г. Крекић је констатовао тешко стање, да на Београђанима леже врло велики терети. Оптерећење једног београдског грађанина веће је од становника Загреба или Ооека, мада су то градови оа јаче развијеном индустријом. Комунална привреда београдОка даје три пута мање Него загребачка, мада је много већа. Тако општинска имовина кјоја је процењена на милиарду и осам стотина милиона Динара даје свега четири милиона прихода годишње, односно један пети део процента. Ради тога што онштинска привреда не даје довољно, Општина се и заглибила у зајмове. Г. Крекић ое изјаснио за укидање трошарине, јер политика опорезивања консума резултира у шшећаној смртности грађана. Растерећзње буџета извршено је код имаоца свеколиких имања у Београду, али је зато остала трошарина која оптерећује/ најсиромашнији део становииштва. Са трошарином не м^оже бити речи ни о каквој социјалности. Трошарину треба укинути већ и због тога што би њено укидање повећало потрошњу пољопривредних производа, а тиме би ое подигле и њихове цебие, те би се на тај начин умањила несразмера цена између индустријских и иољопривредних производа. Г. Крекић указивао је и на проблем исхране становништва и понова указује на потребу интервенције на томе пољу, јер постоји несразмерна цена жита и брашна, несразмера између цена брашна и хлеба. Исто тако постоји страховита несразмера цена између једног М )еста у провинцији и Београда. Свој говор г. Крекић завршује речима: „Општа карактеристика буџета је ова: Он је за Београд сувише велики, рачунајући на пореску способност Београђана. Друго, он је у својој финансијско >ј политици неправичан, јер оптерећује, уместо имућније, оне који су најлошијег стања. Фикансиска политика коју води Општина београдска најтеже погађа оне који су најсиромашнији. Са таквом политиком ја се не могу сагласити и не могу гласати за буџет", Г. Васа Станковић, Г. Василије Станковић говорио је о трошарини!, санитету и такоено-привргдном отсеку. За санитетску службу рекао је да се она најригурозније спроводи према пиљарима од стране органа санитетских и он моли да ое има мало више обзира према најсиромашнијим људима у примењивању појединих одредаба и скренуо је пажњу да улични продавци несметано продају робу и ако су прљави и са прљавим судовима. За београдске пијаце г. Станковић је изјавио да су скроз неуређене. Кад су те пијаце рађене није питан нико од оних који ће на тим пијацама радити и зато ое на њима не може одржавати ни чистоћа ни хигијена, нити се на њима може завести ред. Што се предвиђених прихк>да од закупа локала тиче они ће ое тешмо остварити. Сам начин наплате врло је неправичан и противан пијачном правилнику. За један