Opštinske novine

Стр. 278

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

исти артикал од железничке станице до детаљиста плаћа се такса пет пута. Пијачни објекти и локали врло су скупи за данашње прилике и зато је великн део празан. Кад <5и се снизиле кирије било би више користи и за радни свет и за Општину. Нарочито г. Станковић моли да се укине такса на фирму код ових продаваца на пијаци. Затим је г. Станковић критиковао рад трошаринских органа и њихову непредусретљивост према пословном свету и изразио на крају жељу да ое образује један одбор који ће претрести трошаринску тарифу и снизити шене ставове. Г. Мориц Демајо, Господин Демајо упутио је неколико комплимената на адресу г. Претоедника, истичући његову велику иницијативу и усгаехе који су постигнути у току буџетске године, а који су такве природе да се њима може веће дичити. Г. Претседнику има да се захвали што је стечено уверење да се у Општини почиње да води једно здраво газдинство. Грађани то осећају, а нарочито то осећају пословни људи, о који^ма мора да ое води рачуна. Пословни свет ступа у пословне везе са Општином и Општина долази до огромних утнтеда у својим набавкама. Прошло је време када је Општину тукла гласина да нема пара и да неуредно плаћа. У томе правцу треба и даље радити. Као члан Правничког одбора г. Демајо нагласио је да је одбор, водећи рачуна о жељама г. Претоедника, настојавао да се број парница сведе на најмању меру. Сва поравнања која су постигнута у појединим парницама ишла су у корист ОпиГтине и све је то донело уштеду Општини. То је утицало повољно на грађаде и они су ое осетили ближе Општини. Што ое тиче буџета, и политиве која треба да буде кроз шега спроведена, сматра за потребно да скрене пажњу да навда привредна политика треба да иде на то да финансиски и материјално ојача грађане. Због рђавог вођења финансиске политике у Општини индустрија и трговина све више беже из Београда. Општина мора да удеси своју финансиску и трошаринску политику тако да се Београд привредно унапреди. Нарочито на трошаринску политику треба обратити више пажње и извршити здраву оргадазацију трошаринске службе. У погледу чл. 15 Правилника о извршењу буџета г. Демајо изјавио је да ова мера долази и сувише доцкаа? и "То у [моменту кад сопственици великих зграда једва могу крај с крајем да саставе. Питање је да ли Државна хипотекарна банка може да отави под изузетно повољним условима новац оопственицима земљипгга и није право да ое грађани натерују да у тешком полож1ају и у 1моменту зидају велике објекте. Изјављује да ће гласати за буџет. Г. др. Влада Николић, Господин др. Николић изразио је у почетку свога говора уверење да је буџет реалан и уратјнотебвен. Што се тиче питаша да ли он одговара стварним потребама престонице, то је начелно питање финансисие политике Оппгаине.

Београд се изграђивао само на снагама и моћима Београђана рекао је г. др. Николић и видело се да је Општина дужна 700 милиона динара и поред највећих напора г. Претседника. Београд ое не може изградити без државне помоћи онако како се замишља. Београду треба много, санитет је његов очајан, дажбине су велике, а међутим инвестиције треба повећати. Дакле буџет је финансиски реалан, али је нереалан у погледу потреба Београда, Нарочито ое опширно г. Николић задржао на трошаринч и на трошаринској политици, Треба смањити трошаринске ставове и омогућити повратак привреди и приватним предузетницима у Београд. Најбоље би било кад би ое трошарински намети могли сасвим укинути, Али, у садашњим приликама је то немогуће и трошарина ое мора усвојити, мада је она неправичан намет. Али, зато треба реорганизовати трошаринску службу, донети нову уредбу о трошаринској тарифи. Поједини ставови те тарифе не сЉеју бити велики, јер се великом трошаринском тарифом изазива неминован шверц. Ради покрића својих потреба Општина београдска мора да учини активнијим своја привредна предузећа. За члан 15 г. Николић изразио је своју сумњу да он има добар правни основ и да би се могао правно бранити, јер је питање да ли не вређа принципе на којима је заснована наша држава. Треба зато ово питање добро простудирати, да ое не би дејсило да куће старих Београђана пређу у потпуно стране руке. Г. Спасоје Тајсић, Господин Спаооје Тајсић у своме говору рекао је између осталога следеће: „Господине Претседниче и господо већници, буџет је и сувише бирократски састављен. Буџет Београдске општине као и сваке друге мора биги састављен према нашим приликама и опхођењу, а не према ономе што ое овде радило. То није кривица ове Општине, него је то она наследила од ранијих општинских управа и то <ое тако повлачи. Ја сам одлучно противан да се шефови министарства наших дирек !Џ1Ја зову директори, И у Загребу не постоје директори него шефови одељења, а код нас где је један директор има пет и шест шефова, а за потшефове да и не питам. „Буџет је врло лепо састављан, али је само предвиђено да се плаћају дугови старих управа. Ништа међутим није предвиђено за осигурање радничких станова и социјалног старања Београђана". „Сматрам да би буџет могао да буде већи јер нису прилике такве да буџет мора да буде мањи, а не овако ништа нисмо предвидели за рад". На крају г. Тајсић изјавио је да не може да глаЈоа за чл. 15 док се не види како ће и шта ће биги. Г. Момчило Јанковић, Последњи говорник у начелној дискусији био је г. Момчило Јанковић, који је рекао: „Господо, нови већници налазе се у тешком положају да дају свој глас за буџет у чијој изради они нису учествовали. У томе положају налазе ое осо-