Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 279

бгач> чланови Јушсловевске радикалне ааједнице чији улазак у веће пада у моменту када је свака иоле коренитија измена у буџету и прилагођавање његово оним погледима, Који су носиоци чланови клуба Ј.Р.З. стварно вемогуће. Немогуће је да они прераде буџе|т онако како би одговарало њиховим схватањима и погледима на политику Општине београдске. У име клуба већника припадника Југословенске радикалне заједнице, који по броју уписаних чланова има већину у већу, морам стога дати изјаву којом се ограђујем од тога да глас наших другова по питању буџета може да нас чини одговорним за шегов састав. Свој глас за буџет ми дајемо не за то што би он у својој изради одговарао нашим погледима на задатке комуналне политике у Београду, већ само зато што Општина не може да живи без буџета, што јој се кроз буџет морају пружити средства за опстанак. У току свога будућег рада ми ћемо се потрудити да, упознајући потребе Београдске општине, доведемо у склад израду будућег буџета са начелима израђеним у нашем програму". „Морамо признати да је буџет овако како је састављен заиста велики за становништво Београда, које је у својој огромној већини сиромашно, радничко и чиновничко. Ми ћемо радо признати напоре садашње општинске управе да тај буџет начини прегледним, да га начини уравнотеженим. Да ли ће ое у томе у■« спети, то ћемо тек видети. У погледу његове реалности ја сам на преткјонференцији изразио своју еумњу. Изразио сам је из разлога што се из приложеног прегледа остварених прихода за девет месеци текуће буџетске године утврдило да се приходи нису наплаћивали сто од сто. Па кад су они сад подбацили, ја не видим разлога да ое предвиђа њихово повећавање за следећи буџетски период. Једина утеха може бити у томе што је организација за наплату прихода 1к>бољшана и в|ероватно у томе погледу се могу очекивати неки бољи резултати. „Оно што највише лежи на нама, то је исплата старога (дуга. У буџету од 316 милиона динара предвиђа се 94 милиона за исплату старих дугова. Штета што нису у експозеу дате ближе карактеристике зајмова ноји су закључивајни, а нарочито што нисмо ближе упознати са тим т. зв. Швајцарским зајмом, јер по осећашу свих нас то је једна страшна неман. Ту ое крије огромно зло коме једајред треба стати ногом за вра!т, а кривце повући на оЛговорност и једна од наших првих дужноети јесте да кривци за то зло буду заиста позвани на одговорност. Предвиђа ое већа наплата дажбина него у ранијој години Заиста је штета, јер дажбине су прирези и трошарина. Ја кажем да ако их ми примимо, ми их примамо само зато што морамо да одговарамо својим обавезама које су нам наметнуте. Али, нама је жао 1пто нам није дат преглед општинске имовине како смо тражили на претконференцији, да би видели да ли на тој страни постоји могућност да се путем те имовине ослободимо Дугова и (на тај начин не би ли смо могли оспоообити Огшггину да одшвара својим социјалним, хуманитарним, привредним и здравственим задатцима. „Ипак, из разлога напред изнетих, ми ћемо дати свој глас за буџет, свесни тога да морамо примити на себе тешку дужност коју овога тренутка носи и

наша партија у држави, да ликвидирамо једно тешко стање, за чију тежину ми ни у колико нисмо криви, али свесни још и тога да ое морају створити предуслови за један бољи политички и економски живот и да ти предуслови не леже у безобзирном рушењу свега онога пгго је до сада постојало. И овДе у Општини као и у држави ми пружамо руку свима конструктивним елементима за одржање целине, за одржање наслеђених установа које морамо чувати од свих рушилачких напора. „ЈеДино у погледу чл. 15 »а извршење буџета који говори о изградњи ужега центра, и ако смо начелно за ту изградњу, морамо тражи да ое врати у одбор на прераду, јер овако како је предложено он је правно и законски немогућ. То је једини услов уз који ми гласамо за буџет". Одговор претседника г. Илића. Пошто је тиме била исцрпљена листа говорника у начелу, претоедник г. Вл. Илић одговорио је на примедбе појединих говорника следећим говором: Господо Већници, Пошто је завршена начелна дискусија о Иредлогу буџета, допустите ми да на крају ре'зимирам главне замерке које 1 су учињене и главније жеље које су том приликом изражене. Главни пригозори односз се на износ буџета, на остваривање прихода моје он предвиђа, на ануитетску службу, на персоналну политику и на социјално и здравствено стараље Општине. Известан број говорника приговорио је буџету да је недовољно велики, наводећи да су потребе Београда много веће него што се предвиђеним буџетом могу задовољити. Други су, пак, изразили своју бојазан да се ни овај, у овом износу предложени буџет неће моћи остварити. Ја мислим да је истина између та два мишљења и да би задовољили и једне и другв ми смо поднели буџет који је компромис између једног и другог становишта, а ја сам у своме говору приликом отварања буџетске дискусије ! нагласио, да је и Предлог буџета компромис између наших жеља и финансиских могућности Које нам стоје на расположењу. Друго питање, које су готово сви говорници дотакли, јесте питање особља. Господо, неоспорно је да је број општинских службеника велики и да би га требало свести на праву меру, како због општинских финансија, тако и због правилног отправљања послова, Ја сам овде стално истицао да треба уклонити из општинске службе онога, за кога нема посла, да би могли радити они за које има рада и који хоће да раде. Али вама је свима познато колико је ово питање осетљиво и са колико се опрезности ту мора постуаати у данашњим тешким еКономским и социјалним приликама, када се и овај начин, путем упослења у општинској служби, гледа да олакша социјална беда. Што се тиче примедбе' зашто службеници Градског одељка у Земуну нису заједнички са

12*