Opštinske novine

Стр. 636

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

лакшање овог уређења одобраваће се из царских прихода материјал за шест стотина форинти, чему треба прорачунати и сопствене трошкове или <"е у тој висини могу ставити на расположење од ерара. Ппред тога генерални ратни комесаријат ће дати на расположење 12 простих кревета за сиромашне. По овој уредби већ је 1725 образована Београдска општина, о чему ј(з администрација у Србији известила високославни царски дворски ратни савет у мају 1725. На крају тога извештаја спомиље се да је за градског лекара потврђзн постојећи лекар господин Оахраг 0'0еиНп. Али како због скупоће у Београду није довољно 150 форинти годишње, општина ће му плаћати 300 фор. годишње и моли да се то одобри, јер и градски магистрат и целокупно грађанство цене врло много изванредно искуство овог лекара у медиЦинским стварима. После његове смрти половином 1729 дошао је Кварин, али је и он умро 1735, па је јануара исте године администрација у Србији за привременог градског физикуса поставила др. Унгара. Потврђен је 17 јануара 1735. Др. Унгар је умро 1737. У Београду и Србији је често беснела куга а било је и других болести. Од куге је умрло и неколико лекара, а помиље се да је један умро од срдобоље. Болнице су често пута биле толико пуне, да су морали реквирирати грађанске куће за смештај болесника. У Београду и Србији тога доба помиље се 56 лекара, хирурга и фелдшерера. Од ових је било 18 с титулом доктор медицине, 11 се називају медикус, а остали су били хирурзи и фелдшерери. Поред лекара помињу се и војни апотекари с пољским апотекама. Али у Београду тога времена постојале су и јавне апотеке у вароши. Прву такву апотеку, изгледа, да је отворио Јован Баптист Роба. Хигијенске прилике у Београду мењале су се према његовом привредном и социјалном напредовању. Несумњиво да су у време цветања турског Београда у 16 веку биле и хигијенске прилике боље. Евлија Челебија помиње тај Београд сав у цвећу и воћњацима, с лепим и пространим кућама. Аустриски Београд из 18 века био је напредна варош са широким улицама, лепо калдрмисаним, засађеним дрвећем. Бубулдере био је у виноградима, а-цела варош у цветним вртовима и воћњацима. Околина му је била пошумљена, а на Ав,али је била подигнута стаклена ловачка коћа. Београд је имао неколико апотека и велики број школованих лекара. Имао је уређен варошки санитет, поред војног, с градским физикусом на челу. Поред војничких болница постојала је

и градска. Велика болница одржала се све до Карађорђевог времена. Против куге су постојали карантени у Параћину с лазаретом, у Чачку и Црној Бари према Босни. Карантени су имали и лекаре, односно хирургије и фелдшерере. Онај у Параћину је, изгледа, био најважнији и добро опремљен. У карантенима су задржавани путници из Турске у време кад би се сазнавало|да тамо влада болест. Ту је и роба дезинфикована кађењем. Крагујевац је после рата између Турскс и Аустрије од 1717 потпуно опустео. Али варош се убрзо обновила, јер су јој Аустријанци као политичком центру придавали више важности него Турци. Крагујевац је био седиште целе нахије, а природно утврђење за цео крај. У Крагујевцу је бнло седиште провизора Јована Хорвата и нахијског обор-Кнеза Синише Марковића-Млатишуме. Тада је било у Крагујевцу 110 кућа. 1 ) У ово време, узгред да поменемо, Крагујевац је изазвао нарочито велику сензацију 1729 с тако званим вампиром, па су и новине о томе догађају писале. Принц Виртемберг је о томе послао извештај Бечком дворском ратном савету, описујући шта се нашло парањем ископаних лешева човека, жене и деце којима је тај вампир сисао крв. Параћин је био важно место због карантена. То је, изгледа, било главно граничНо место кроз које се пролазило из Турске. У Параћину је поред карантена постојао и лазарет с доктором или кужним хирургом на челу. У протоколима бечке дворске архиве чешће се помиње ова гарош нарочито због појаве куге, пооштрења карантенских мера, дезинфекције, оправке зграда, промене лекара и хирурга. И овде је умрло неколико лекара и хирурга од куге. Као вароши тога доба постојали су Ваљево, Шабац, Чачак, Крушевац, Смедерево, али немамо о њима никаквих нарочитих података. Само смо успели да нађемо у протоколу експедиције бечког дворског ратног архива из марта 1725 год. под наслкжом: „ЕхрНсаИоп (Зез Р1апз уоп СЈзНга, еЈпег ШгкЈзсћеп б !а(М, Иеип 81ипс1еп уоп (с!ег) каузегНсћеп Огап11:2 §е§еп бегаШе, ^еПе^еп" — нешто о Ужицу тада под турском влашћу. Том извештају зја војне сврхе приложен је план Ужица, па се у ствари тај план објашњава. У извештају се вели, да се у ужичкој тврђави могу видети до 40 малих барака које су на саме зидове прислоњене, али гарнизон не станује у тврђави, већ се само налази један одибаша или подофицир са 12 људн на стражи.

г ) Јеремија Д. Митровић, Крагујевац. се).