Opštinske novine

Стр 644

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

фамилија где је негована сувише слатка атмосфера. Хау је овде писац с потезом генијалности. У последње време у светској литератури све се чешће расправља проблеад фамилије и све се правилније осећа, да фамилија, као крвна веза, као физиологијаЈ крије страховите негативности. И Херман Кајзерлинг у своме последњем делу Књига о личном животу, такође, истиче, да без уздизања душе фамилија постаје извор многих зала. Грем Хау види да је негативан тип, формиран у крвној фамилијарној зајздници врло опасан. Он се налази свугде. Пење сз и на високе положаје, а кад га снађе тешка ситуација и кад треба кривично да одговара, онда се ис гом показује сва трула мизерија његова. Он ;е био раз-, мажен. Размазила гафамилија, мазиојесам себе и мазило га је једно посувраћено друштво, и такав, размажен он је неспособан/та мушки призна своју одговорност. Кукавица је. На све је готов да би само избегао казну, а нарочито је спреман да кривицу пребаци на друге* * * Сви деликвенти морају биги начисто с тим да над њимв бди неумитни законодавац, за чије заповести залеже сила државе. Ни један члан друштва не сме себе убедити да је он центар свега. Грем Хау, ипах и верује, да ће се многи криминални типови моћи излечити. Мени ова вера Грема Хау а изтледа неоснозана. О моралном оздрављењу истински рђавих не може, мислим бити речи. Може се говорити само о томе да једно здраво друштво, друштво које пушта напред своје боље чланове, располаже способношћу укооћивања антисоцијалних бестија. У поправку оних, који су гангрене друштва, ја не верујем. Убеђен сам да здраво и јако доуштво те гангрене, уколико их не може да лока<\изује и уколико оне запрете друштвеном организму, убеђен сам да друштво, мора, ако хоће да живи и напредује, све те гангрене учинити безопасним по целину. Грем Хау каже како фамилија и друштво ваља да се удруже и да, удоуженим снагама, исцељују рђаве. То је платонска жеља једног племенитог писца. Која фамилија? Ако је то једна боља фамилија, једна одушена, оплемењена и спиритуалисана фамилија, која није ни мазна ни гнусно саможива онда ће она, уопште, тешко родити моралну наказу, као што је, рецимо, тај малопре изнети тип деликвента скабдевеног свима друштвеним легитимацијама. Чим се, пак, по несрећи, роди такав, то значи да у крви његове фамилије им:а болесних, патолошких зрнаца. Ова зрнца се не могу избацити из жила. Васпитање не може никада изменити оно што је у крви, што је човеК на свет донео, а најмање може васпитањем преобразити свога члана једна породица која

је сама — рђава, Иако не спомиње Адлера, Грем Хау стоји на гледишту овога противника фројдиз!ма. Адлер доказује да сав живот човеков и манифестације тога живота зависе од прве средине, Па, ипак, је тај и :ти Адлер морао себе оповргнути. Он.сам, у своме главноме делу ,пише", како ]е )едно дете, иако је још у најранијем детињству бИло пренето из своје фамилије у сасвим другу средину, доцније, у зрелим годинама испољило о;о5ине своје крвне заједнице, своје породице. Грем Хау се вара у основној ствари, Анимална фамилија, чије ружне стране он с толико моралног херојства износи, не би била таква кад њу њени чланови не би носили, још од рођења и њој, у својим крвима, у својим физиологијам?. У спору Фројд-Адлер ја, мада одбацујем фројдизам, који на патолошки начин све сексуалише, признајем вечну истину наслеђивања. Наслеђе у већини случајева узима разне модификације, али оно што је битно остаје и стално избија. И нема васпитача који ће деликвента преобразити у исправног члана друштва. Рођени деликвент неће никада усвојити сјајно етичко начело за које се залаие перо Грема Хау-а: ја нисам сам! Много је јачи и таснији Грем Хау као анализатор анималне фамилије него као педагог. Он дубоко осећа да породица, као крвна веза, даје типове са:вим негативне по друштво. Фамилија /е често пута с.*атка, мазна и. кријући ружне ћуди својих чланова, нарочито деце, фамилија полусвесно а полунесвесно, израђује оне који ће бити по друштво, по човечанство, деструктивни. Хау изрично каже: ,,околина првих дана удара психолошке темеље детету и храни осећање. На овим темељима искуство се стиче и карактер формира." Несумњиво је тачно да фамилија, ако је само физиолошка, фатално утиче на дете. Она мазност, она топлина малих паса, о којој говори Моријак, онај страховити фамилијарни егоизам, чију је одвратност ту и тамо износио Г олсво Р ти У својој повести Форсајтових; — речју. фамилија, фамилијарно крдо врло често је антисоцијално. Ове моје речи свакако ће у нашој средини изгледати јеретичне, али ја морам да подвучем да је тип физиолошке, самокиве и страховито неправедие, фамилије много доприносе да се наше друштвено зло развије до ових размера. Грем Хау наводи да је, као лекар, често сретао људе који су, растећи у слатким фамилијарним атмосферама, ушли у живот са разорном болећивошћу и опсесијом да некога убију. Грем Хау пише, да данас већина људи сматра свој лични морал као реалност. Ја сам сам! — њихово је начело. Грем Хау, на супрот томе ружном начелу, нарочито истиче моћ љубави, способност за патњу у смислу аКцептовања и осећања бола. Она је и човека достојног живота. Права љубив узима