Opštinske novine
14
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 653
кој борби за ослобођење и уједињење, жели да исто тако буде покретач наИора јуГословенског народа да кроз сеестрано културно васпитање допринесе учвршЋивању мира у свету и иолета цивилизације целога човечанства.
Ш
Претседник Београдске општине г. Влада Илић говори... Преносећи у присуству изасланиШ Њ. В. Краља пламен ОлиМпијске ватре на олимпијски олтар који је подигнут у част олимпи\ског знамења, ја, у име Београда, желим да истакнем оданост јуГословенскоГ ГлавноГ Града и васколике ЈуГославије, древној традицији међународноГ братства и племенитог витешкоГ такмичења и да изразим њихове најлепгие наде за успех овогодишње Олимпијаде у Берлину." Крај говора претседника г. Владе Илића, присутни су срдачно и одушевљено паздравили клицањем и дуготрајним аплаузом. Говор Министра за физичко васпитање народа г. др. Јосипа Рогића После претседника града Београда г. Владе Илића, на говорницу је ступио Министар за физичко васпитање народа г. др. Јосип Рогић, који је одржао овај леп говор: „Поштоване Госпође,' Господо, соколи и спортисти,
— Осећам се особито срећним да моГу данас заједно са вама присуствовати овој величанственој свечаности, налазећи се покрај жртвеника на коме пламса оГањ запаљен бакљом која је донета из стародревног и КласичноГ Града Олимпије. Поздрављам нагие бакљоноше који кроз нашу земљу и нашу престоницу преносе олимпијску бакљу која је запаљена у Олимпији а има да се пренесе до Берлина, Где ће се одржати Једанаесте Олимписке тре, које по својим Грандиозним размерама претстављају највећи спортски доГађај света. Преко три хиљаде младих атлета из 7 држава кроз које пролази гитафета хитају предајући један друГоме Горућу бакљу да гито пре стигну у одређено време на циљ. Ова штафета, која на своме путу пролазп кроз нашу престоницу, није само симболична веза староГ доба са новим, већ и духовна веза наше омладине, омладине свих земаља која верно служи заједничком идеалу и за који се часно бори. Тај идеал старих Грка, т.ј. хармонично васпитање духа и тела, прима данас цео културни свет као свој, јер је непобитна чињеница да духовно и телесно снажни синови јесу најстурнија залоГа напретка и величине њихове домовине. Олимпијске иГре са својом хиљадуГодишњом историјом претстављају на ; значајнију и неупоредиву Културну појаву свих времена. Ове иГре у староМ веку постале су из једне чисто релиГиозне свечаности. Како су стари Грци замишљали своје боГове као савршене људе у једном преГнантном изражају снаге и лепоте, тако су они у знак 1 култа својих боГова приређивали ове спортске иГре. Значење олимпијских тара прелазило је, мало помало, оквир релтиозности. Оне су почеле најавл^ивати скупну припадност с вих Грчких племена и оне су успеле да ублаже ону убнтачну расцепканост великоГ политичкоГ значаја, На њима се састају Грчки ржавници и мноГи важни политички акти створени су у тој средини. ОлимпијсКе иГре биле су једна свечаност човечанске културе, јер, осим натецатеља, иГрача и државника, на њима су се скупљали и уметници оноГа доба. Олимпија /е постала постепено уметничка ризница оГромноГ уметничкоГ боГатства и за оно велико духовно и уметничко блаГо, које је служило као темељ за израдњу наше тадашње културе, имамо да захвалимо живој делотворној и унифицирајућој снази коју претстављају Олимписке иГре антике .