Opštinske novine

Стр. 654

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Дал>и ток историјских догађаја ствара период' габорава на Олимпију и Олимписке игре. Рикски цареви пале Олимписки храм, источни Готи на своме походу кроз Полопенез стварају пустош, елементарне непоГоде, као земљотреси, уништавају камене стубове монументалних Грађевина. ИвГледа да је свака мисао на Олим>писке иГре услед ових судбоносних иГара потпуно запретана у пе»п'ео и рушевине. Алиидеја чисте иплемените телесне културе као један тајни пламен почела је понова да се шири све више и више и деветнаести век доноси нам ренесансу старе Олимписке идеје, ОлимпискоГ духа, доноси нам обнову олимписких игара. У складу са тадашњим модерним спортским духом. Пјер де Кубертен, француски спортски радник и педаГог, удара прве темеље олимписких иГара новоГа века и већ 1896 Године одржавају се, на класичном тлу Грчке, прве обновл>ене Олимписке иГре. После того у сталним размацима одржавају се модерне Олимписке иГре и на европском и на америчком континенту, док данас стојимо пред отварањем једанаесте Олимпијаде у Берлину. И наша олимписка репрезентација узима учешћа на Једанаестој Олимпијади, јача и мноГобројнија неГо икац до сада. Наши олимписки такмичари схватајући потпуно значај претстојеће борбе, спремили су се за њу и поуздано се надам да ће нас они достојно и часно заступати. Наша раса по својој конСтитуцији снажна и чврста, крије у себи непроцењиви спортски и атлетски материјал. Што до сада, сем у Гимнастици и појединим спортским дисциплинама, нисмо показали онако убедљиве и завидне резултате на разним међународним сусретима разлоГ је тај што нам у току нашеГ историскоГ развитка суд6ина није баш била наклоњена и што смо све наше расположиве духовне и материјалне снаГе у првом реду морали утрошити за наше национално одржавање и за стварање наше државне самосталности. Створивши себи самосталну и независну државу, створили смо, уједно, и све услове да се и процес нагие телесне културе и нашеГ телесноГ васпитања подиГне на ниво једнак ниво-у осталих народа и држава. Данас наш спорт по својим успесима заузима видно место међу Културним земљама Европе. Наиш такмичари иако не буду однели прве наГраде на претстојећим Олимписким играма, ипак /е сиГурно д'а ће уложити све своје снаГе и дати све од себе да наша земља заузме часно место међу осталим државама, а сиГурно је и то да ће нагии такмичари видети и научити

много корисноГа, да ће им високо поштовање и важност које се придаје спорту у осталим земљама служити за потстрек да истрају у даљем свом раду око напретка телесног васпитања нашега народа. Олимписка идеја служи идеји мира међу народима. Спорт као такав ствара право и истинско другарство међу својим ч^ановима. Спорт више неГо друГи социјални покрет доприноси томе да се разне несуГласице међу појединим народима изравнају и да откупљују међусобне заоштрености, спорт ствара атмосферу споразума и мира. Жарка жеља свих народа који хоће и желе да у мирноме развоју наставе изГрађивање својих умних и материјалних снаГа јест да ова Олимпијада буде прво јутарње рум.енило Зоре општеГ међународног мира и изражај духовне једнодугиности омладине свих нација, а омладина има да буде најчвршћи основ за срећан и успешан развој и величину отаџбине. Уверен сам да ће спорт својим властитим замахом и својом снаГом за добро човечанства настојати да постиГне што вииш циљ и верујем да ће спорт постати један од најважнијих покретача за опште добро појединоГа народа као и целокупноГ човечанства. Са овога места позиваж све олимписке такмичаре који ће нас заступати на олимписким трама у Еерлину да, при поласку у борбу која их очекује, схвате пуну важност овоГа сусрета, да у тој борби надвисе сами себе, да у м:ислима имају увек Отаџбину коју претстављају и за чију част и славу се боре и да пред очимкгимају онај витешки идеал: Нека част буде лозинка борбе!" Говор Министра за физичко васпитање народа г. др. Јосипа Рогића присутни су пажљиво саслушали и на крају срдачно поздравили. Говор претседника олимпијског одбора у Београду г. др. Св, Живковића У име југословенских спортиста после Министра г. Рогића, говорио је претседник Олимписког одбора у Београду г. др. Светислав Живковић, који је одржао овај одушевљени спортски говор: „Као претседнику МесноГ олимпискоГ одбора к:оји претставља сва соколска, витешка и спортска удружења у нашој Престоници, пала ми је у део и ова велика част да са олтара олимписке ватре упалим прву буктињу из БеоГрада и да је предам даље нашим младим нараштајима, који ће је на својим снажним мишицама понети даље преко наше домовине, Мађарске, А-