Opštinske novine

Стр. 568

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Са овим упутствима имала би надзорна власт да упореди достављени ]ој буџет, па ако утврди, да по овим упутствима није поступљено, има вратити буџет општини. У случају да општина не поступи по наређењу надзорне власти и ова достави такав буџет Министру финансија да ли у оваквом случају Министар финансија има права, да буџет саобрази својим упутствима?! У последње време стало се на гледиште, да Министар финансија нема права да мења ишта у ^радском буџету, јер га он није ни саставио. Одобрава се да Министар финансија може ставити своје примедбе на буџет и вратити општини на даљи рад. Одлука Државног савета по овоме гласи: „Министар финансија, односно бан може предложени буџет одобрити или неодобрити са примедбама, али не може поједине позиције и партије смањивати или повећавтаи и тако измењени буџет одобравати". Овакву је одлуку Државни савет засновао на прописима § 96 и 98 Закона о општинама. Одредбе § 96 гласе: „Општинска ће управа састављати буџет најдаље на три месеца пре почетка буџетске године. Израђени пројекат буџета излаже се на општи увид грађанству за време од пет дана. Сваки члан општине као и свако лице које плаћа непосредни порез у дотичној општини, има право ставити на предлог буџета своје примедбе, Општински одбор расправиће буџет са учињеним му примедбама и донети одлуку. Текст § 98 Закона о општинама гласи: ,,Општинске буџете у којима општински прирез на државне непосредне порезе није већи од 200% одобрава бан, а буџете преко тога процента Министар финансија. Буџете са прирезом од 50% одобрава срески начелник, ако га овласти бан. Ако надлежна власт не одобри буџег у року од месец дана рачунајући од дана пријема, предложени буџет сматра се као одобрен. Док нема одобреног буџета важиће стари буџет, а издатци ће се вршити по дванаестинама тога буџета." Предњу одлуку на основу наведених одредаба Закона о (сеоским и варошким) општинама диктовали су интереси и права самоуправе. Одлука је више изведена него основана на одредбама §§ 96 и 97. Следујући оваквом' примеру, можемо имати још много сличних одлука, С обзиром да ова одлука има законску силу нећемо се упуштати сада у њену основаност. Хоћемо да видимо само шта има Министар финансија и шта треба да одобри имајући у виду и одлуку Државног савета.*) * Да не би било забуне, што се овде говори о одлуци по општ. буџетима, кад су у питању одредбе Зак. о град. општ., напомињемо да одлука Држ. Савета се односи и на градске буџете.

Онако исто као што на основу предњих одредаба Министар финансија нема права да мења буџет путем смањења или повећања извесних партија и позиција, исто тако и на основу тих истих прописа господин Министар финансија има на то неоспорно право. Ми ћемо одмах ниже назначити, откуда долазимо да ово тврдимо. Буџет се саставља по упутствима Министра финансија. Да буде поступљено по овим упутствима, има водити рачуна надзорна власт. Сада, ако се упути Министру финансија буџет који није рађен по упутствима Министра финансија, шта он у томе случају има да одобри, да ли неизвођење његових упутстава!? То ни на основу предњих прописа не би [могло бити. По њима Министар финансија одобрава буџет. Да бисмо видели шта он у ствари одобрава, морамо најпре знати шта је буџет. Признати финансијски стручњаци овако су дефинисали „буџет је систематски и у цифрама изражени преглед прихода н расхода, који обележава циљ и однос општинских потреба и има да послужи као обавезни привредни план за општинско газдинство у једном будућем периоду". Сличне дефиниције о буџету налазимо и у упутствима Министарства финансија о саставу општинских и градских буџета. Из предње дефиниције јасно се види да је буџет систематски и у цифрама изражени иреглед прихода и расхода. Ако дакле Министар финансија одобрава буџет, он ће свакако према овоме имати да одобри како приходе тако и расходе за једну годину. Значи да се имају прегледати и приходи и расходи. Познато је да су општинске дажбине и општински прирези од великог утицаја и на државне приходе. Ако је порески обвезник претерано оптерећен општинским дажбинама, теже ће моћц одговарати својим обавезама према држави. Водећи рачуна како о државним финансијама тако исто и о самоуправним, желећи да успостави извесну везу између једних и другнх, Министар финансија је позван да води рачуна о самоуправном оптерећењу. Да би, пак, извесне непотребне дажбине укинуо, друге пак смањио, потребно је ући у расходе и проценити их. Не уносе се увек у општинске буџете само неопходни расходи. То ми знамо из своје свакидашње праксе. Има сасвим излишних и непотребних на рачун којих се могу смањивати и дажбине и прирез. Изостављајући извесне расходе и смањујући извесне приходе, Министар финансија води рачуна о општинским интересима и стара се да исти увек буду задовољени, а да при том не буду погођени ни државни. Да видимо у чему су разлике између оваквог рада Министра финансија и рада по одлуци Државног савета т.ј. да Министар |финансија ставља своје примедбе.