Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 569

Већ самим тим што Министар финансија одобрава буџет са измењеним партијама и позицијама како на страни прихода тако исто и на страни расхода, да би буџет саобразио већ изданим упутствима за састав буџета, Министар финансија је ставио примедбе. Да ли ће ове примедбе најпре ставити Министар финансија и тако одобрити један буџет или ће најпре ставити примедбе и послати буџет натраг граду, да би градско веће поступило по примедбама, једно је те исто. Ни овим путем Министар финансија ништа није изгубио од својих права, али овако не стоји са извесном општином. Губи се доста, често и врло много у времену. Узмимо један случај са малом општином. Буџет одобрио општински одбор, прегледао га срески начелник, прегледала га банска управа и после свега тога вр,аћа га Министар финансија банској управи, ова среском начелнику а срески начелник општини на поступак. За један овакав пут општинског буџета потребно је најмање два месеца, а шта се све изгуби за та два месеца? Не, овим путем и овом одлуком Државног савета ништа није добила ни општина ни општински одбор у погледу права самоуправе. Можемо рећи, да је ова одлука више у опреци са интересима општинским него од користи. И да би се избегле овакве одлуке донете на основу субјективних схватања законских одредаба, одбацујући при том и логично и граматичко тумачење законског текста, одредбе Закона о градским општинама о одобравању општинских и градских буџета морају се изменити и најконкретнијим одредбама допунити. Мора се јасно прецизирати шта одобрава Министар финансија. Овде се морамо угледати често и на друге народе код којих ово питање није више спорно. Има земаља где и органи у рангу среских начелника имају права да мењају буџет. И у тим земљама народ ништа није заостао иза нашег. И код њих има права срески начелник на оно што се као право код нас негира Министру финансија и на основу којих законских прописа? Ми смо их напред цитирали, али између њих и одлуке Државног савета има веома слабе, односно готово никакве везе. Понављамо, овакве се одлуке морају избегавати и то само јасним законским прописима. Не сме се никако изводити закључак, да, ако је општински одбор овлашћен извесном законском одредбом да саставља општински буџет састављен од општинске управе по § 76 Зак. о општинама — као посао из самоуправног делокруга општине, да то више нико не може изменити. После тога не би била потребна ни надзорна власт, ни Министар финансиЈа а најмање његова упуства којих се, према овоме општински одбор није дужан држати, Свакако, да су онда и упуства Министра фи-

нансија која упуства предвиђа Закон о општинама, излишна. Министар финансија кад мења буџет придржава се само својих упустава. Да је по њима поступио општидски одбор односно градско веће Министру финансија био би за толико олакшан и смањен труд, коме као врховној финансијској надзорној власти мора припадати и право законитости као и право у оцени целисходности извесних прихода и расхода. Ова два права не могу се раздвајати и једно дати надзорној власти а друго одузети, бар не овим путем. Има се то онда изрично нормирати у Закону о градским општинама. Ово би били само у грубим потезима изнети недостатци Закона о градским 1 општинама као и Закона о општинама, односно финансијски део тих одредаба. Јер, о свакој финансијској одредби ових закона могле би се написати читаве расправе, колико су оне непотпуне и штуре. У једноме пак кратком чланку, ми смо принуђени, да укажемо само на главне мане, а органи којима се повери неопходна прерада Закона о градским општинама имапе прилике да се детаљно попозабаве не сваком реченицом већ и сваком речи из ових закона, пре него што даду дефинитивну редакцију. Наравно, да с.е то, као што сам напред рекао није могло учинити код израде ових закона. Много шта шта није се могло предвидети, већ је остављено да се у примени покаже да ли што треба мењати или не. За две године, од како је Закон о градским општинама ступио у живот, имали смо прилике да уочимо готово све што би се дало на боље изменити. Најзад, добро је Што смо и добили један Закон о градским општинама па ма и са недостатцима. Увек је боље имати један закон, па и несавршен, иего никакав закон. Лакше је поправити извесне одредбе него их стварати, а Закон о градским општинама није било лако створити и решити сва питања за која је раније постојало пет па и више разних законодавстава. Зато се мора поздравити његова појава у животу наших градова и наше младе комуналне политике, али се исто тако објективно мора подвући и истина, да је двогодишња примена овога закона указала на многе и многе његове недостатке и да интереси и здрав развој југословенских градова и њихових општина диктују да се тај закон што пре допуни и новелизира. У томе смислу корисна је активност нашега Савеза градова, као шго је похвална и иницијатива уредника часописа Београда „Београдских општинских новина" у покретању ове анкете о Закону о градским општинама, анкете која је свестрано приказала све неодстатке закона и указала на путеве којима се има ићи у његовој измени и допуни!