Opštinske novine

4

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 575

систем егзекутивног органа, као и да се број градских већника смањи. У појединим дравним подручјима црво питање било је различито решено по раније важећим прописима. Егзекуција је негде била поверена колегијама, док је у другим правним подручјима она била монократски уређена. Ми држимо да је у природи саме ствари да је градска егзекуција поверена једној личности, која за њу сноси одг говорност у пословима самоуцравног делокруга пред градским вепем, а у пословима пренесеног делокр.уга пред државним властима. Што градска егзекутива није организована на колегијалној основи не крњи се ниуколико цринции демократије, ако претседника градске општине бирају бирачи непосредно, или посредно преко градскога већа. У питању броја градских већника наллзимо, да је овлашћењем из става 2 § 22 узета једна средња солуција, која најбоље одговара нашим приликама, јер је ту остављено градскоме већу да сам смањи број градских већника за једну трећину, ако он то сматра да одговара локалним приликама. Треба имати на уму схватања и тежње које живе у нашем народу у р-азним кра/евима. У неким подручјима постоји тенденција да број градских већника буде што већи. Сматра се то као више демократски, ако више бирача улазе у градско веће да одлучују о градским пословим;а, јер се тада градско веће приближава збору, С друге пак страие исгиче се, можда, исто тако оправдано, гломазност великих колегија и њихова спорост у решаваљу. Отуда, ако би се број градских већника у закону смањио, могло би се оставити градскоме већу да може тај број за једну трећину или повећати или још за једну трећину смањити. Ипак, и при оваквом систему какав је данас, градови који држе да је за њих законом одређени број градских већника превелики требало би да се пожуре и да пре избора донесу организациони статут, којим ће искористити законско овлашћење и законом одређени број градских већника смањити према својим локалним потребама. Што се тиче рока трајања мандага градскога већа, за који се предлаже да се повећа на шест година, држимо да би се он могао прихватити, али под условом, да се под таксативно набројеним случајевима бирачима призна право опозива мандата, пошго се мора признати да код дугог трајања мандата градски већници губе осећај одговорности пред бирачима. Ужице и Петровград у анкети Савеза градова предлажу да се изостави став 2 § 24 који за државне службенике прави изузетак у погледу услова за вршење одбориичке дужности када је реч о петогодишњем настањењу. Свакако је ово усамљено гледиште, јер Савез градова заступа сасвим супротно гледи-

ште у [предлогу за допуну § 80. Ми бисмо пре били — сходно предлогу Савеза градова — за допуну § 80, него ли да се брише став 2. § 24. Премештај државних службеника не зависи од њихове воље. Тако исто ни промена чланства, пошто се чланство мења са променом 1 службеног седишта. Брисати други став § 24 значило би искључити из активног учешпа у градском већу великог броја државних служббника, који би својом стручном спремом и административним искуством могли много донринзти правилном решавању комуналних задатака. С друге иак' стране не би се могло оправдано рећи да службеници не познају прилике у граду, јер иако се оне у појединим градовима разликују, мора се признати да има проблема који у подједнакој мери на исги начин интересују градове, особито оне мање. Сасвим је оправдан нредлог Савеза градова за допуну § 80, јер се и у државном интересу треба да допусти и омогући државним службеницима да евентуално преузму вођство града, ако таква личноет иначе обећава да ће најбоље водити комуналне послове. У малим градовима неће бити редак случај да се неће моћи наћи погодна личност за претседника. Нарочито још ако се усвоји предлог да се за претседника пропише минимална школска спрема, на чему се са много страна све више инсистира. Када се поставља питање награде градским већницима за њихов рад, мора се имати у виду да градско веће доноси одлуке у седнИцама. Те седнице обично се одржавају :тако да неће градске већнике ометати у њиховим свакодневним пословима. Исти је случај и са одборима градскога већа које предвиђа Закон о градским општинама. Изгледа нам да материЈални положаЈ, ма колико он био слаб, неће ометати градског већника да врши сазесно своју дужност, иако за свој посао не добија награду. Не треба мешати позив градског већника са оним народног посланика, јер овај збиља не би могао вршити функције везане за посланички мандат, ако не би добио накнаду за путне и остале трошкове који су с тим у вези, док такав случај код градских већника не стоји. Друга Ј - е ствар ако се пред очима има погрешан пример који је заведен у општини града Београда. Овде имамо случај да су појединим градским већницима или одборима градскога већа поверени и послови градске егзекутиве, које по закону треба да отправља претседник са својим чиновништвом. На тај начин од звања градског већника збиља Ј"е створен један положај, који мора бити плаћен, пошто заузима већницима целокупно радно време. Али је оваква пракса противна закону. Ершење егзекутивних послова не може се спојити са одлучујућом и контролном функцијом градскога већа. Градско веће треба увек да бди над градском егзекутивом; акО град-