Opštinske novine

17*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 807

при чему се засебно истиче захтев да се у случају експропријације за јавне грађевине потребни радови могу започети одмах по испуњењу законских услова, независно од питања накнаде. XIII. Савез градова, обнављајући свој захтев за што скорије доношење закона о самоуправним штедионицама са свим повластицама које уживају државне новчане установе, констатује, да се државне новчане установе и даље фаворизују на штету самоуправних штедионица, чиме се слаби могућност развоја самоуправне делатности у градовима. Савез градова нарочито тражи да се без одлагања обустави преношење пупилнога новца из самоуправних штедионица у Државну хипотекарну банку, и да се са сасамоуправним штедионицама приликом решавања питања земљорадничких дугова и иначе поступа једнако као и са државним новчаним установама. XIV. Савез градова тражи да се приликом експропријације неиокретног имања за грађење железница и општинама да пуна накнада за непокретности које су им експропријацијом одузете до данас, као и за оне које ће им се у будуће одузимати. XV. Како обзири праведности траже да се градски службеници у погледу повлашћене вожње на државним железницама и бродовима изједначе са државним службеницима, Савез градова моли Краљевску Владу да гхредложи законодавно решење овог питања у корист градских службеника. XVI. Савез градова, признајући у пуној мери досадашња настојања Краљевске Владе око унапређења саобраћаја у земљи, моли да се што скорије приступи решавању питања железничких спојева града Цетиња као важног бановинског седишта са постојећом државном железничком мрежом и са морем. XVII. Савез градова тражи да сав бановински прирез који се наплаћује у граду Београду припадне београдској општини за унапређење града и помагање санитарно-социјалних установа. Овај захтев Савез градова истиче стога што су граду Београду наметнути у многоме велики терети престонице. XVIII. Да би се подигао морални и научни квалитет градских службеника, и да би се унапредило и модернизовало вођење комуналне политике градоза, Савез градова препоручује градовима да оснизају стручне и научне градске библиотеке, којима би се могли служити градски службеници и градски већници, а и друга лица која се интересују за комунална питања. У градовима где нема других јавних и свакоме приступних библиотека, нека градови предузму иницијативу за њихово оснивање. XIX. Интереси и углед градова траже да се све исправе и акта трајне и историјске важности похраЊ УЈУ У самим градовима, где би били свакоме приступни за научна истраживања и проучаваша. Савез градова препоручује градовима оснивање нарочитих архива за такве исправе и акта, под стручним вођством зато квалификованих лица. Истовремено обнавља Савез градова свој ранији захтев за доношење гакона о музејима, чувању старина и књижницама.

XX. Савез градова обнавља свој ранији захтев, да се правним референтима градова који врше послове по § 154 Закона о градским општинама призна законом све време градске службе као стаж за полагање судијско-адвокатског испита. XXI. Савез градова жели да се интензивно настави рад око оснивања Свесловенског савеза градова. Из обимности и разнородности проблема, који су правилно истакнути кроз ове конгресне резолуције најбоље се види значај конгреса Савеза градова као врховног комуналног форума наших градова! По пријему свих резолуција, претседник г. Кауфман закључио је IX конгрес Савеза градова. На Цетињу , . . Гостољубиви претседник Цетиња г. Спасић са својим градским већницима провео је, по закључењу конгреса, делегате градова кроз Цетиње, приказавши им све његове знаменитости од музеја и дворца до изградње нових школских зграда. Истог дана по подне делегати градова учинили су аутомо5илски излет у околину Цетиња, а у вече општина града Цетиња дала је врло свечан банкет у сали „Гранд хотела". На банкету је одржано низ топлих здравица, међу којима су нарочито запажене здравице делегата гр. Београда г. г. проф. Милорада Т. Симовића и Павла Кара-Радовановића. У име делегације града Београда одржао је један одличан импровизован говор, пун песничког надахнућа, проф. г. Милорад Т. Симовић, уредник „Ратничког Гласника" и градски већник Београда, који је у свом говору подвукао: — Неописана унутрашња светлост зари моју душу, јер ми је припала у део особита част: да Вас у име Београдског градског већа, коме на челу стоји наш уважени, рационални и борбени претседник г. Влада Илић, од срца поздравим и да Вам изразим дубоку, братску љубав коју наша дична престоница Београд племенито гаји за древно Цетиње, за ово гнездо орлова, за ове историске крше. Кроз векове Неманићска Зета орила се бојним покличом. Кроз векове високо се дизао крвави стег легендарних јунака... Кроз векове у недрима ових голих, камених врхова рађала се дубока, планинска мудрост која је вечним пламом загревала душе витешких Црногораца. И док су болно јечале јаворове гусле испод коштуњавих прстију седих гуслара, праштали су џевердари, севали су јатагани, топла крв је прскала суро стење... У крвавој епопеји, суморни као и шихова брда, Црногорци су се грлили са смрћу и такмичили бројем отсечених турских глава. Од њихових подераних утроба генијални ГБегош исплете бесмртни: „Горски Вијенац". Да, у своме крвавом потхвату Црногорци потпириваху витешки плам беспримерним хероизмом Обилића кога попеше на пиједестал божанског култа. Гладни, као и њихови вуци, они ратоваху кроз столећа и горди Ловћен у својим каменим недрима потхрањивао је искру слободе која у овим црним брдима није никад утрнула.