Opštinske novine

Стр. 728

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

немачки философи историје такође пропаст Немаца и целог Запада. Многи очекују спасење од руског или још даљег Истока, мада је и сама Русија претрпела у рату пораз као Немачка и Аустрија. Свакако је карактеристично за немачку литературу како је порастао руски утицај на њу. Овај утицај се сад примећује такође и у Француској, Енглеској, Америци." Али Масарик не очајава, он нам указује на светлије видике. Масарик даље вели: ,,Ја не верујем у општу и коначну дегенерацију и декаденцију: због рата преживљујемо ми у хроничној кризи акутну кризу. За ову кризу нисмо сами ми кривци, веП и наши претци. Ми нисмо могли да оставимо непромењено оно што су нам они у наслеђе оставили. Али док смо наше наслеђе изменили, грешили смо и грешимо. Па ипак часно признање погрешке је почетак поправљања. „Рат и његове страхоте су нас нервирали. Немоћни стојимо пред џиновском историјском загонетком једног догађаја, који још никад није раније био у људској историји. Раздражљивост пак не може да буде програм. Нама је потребна мирна и правилна анализа и критика наше културе и свију њених елемената и морамо се одлучити за концетрично поправљање на свима пољима мишљења и делања. У свима образованим народима има довољно мисаоних људи, који би са удруженим снагама прздузели ову реформу." 1 ) Из целе филосфије Томе Масарика и Едуарда Бенеша веје ведар оптимизам и то не само оптимизам философских појмова, већ стварни, реални оптимизам који проистиче из реалног рада, стварања и прегнућа. Кроз сву ову замагљеност и нејасност видика, Масарик и Бенеш не очајавају за будућност човечанства, па према томе ни за будућност своје нације. Кроз многе је мрачне векове тумарало човечанство док је изашло на светлост дана. Чехословачка, као и наша нација, имала је тежих историјских момената па је ипак нашла пут свога препорођаја. Француска је, вели Бенеш, морала да спроведе три револуције да би дошла до своје слободе и човекових права, а Енглеска је кроз шест столећа водила упорну борбу за свој конституционализам. Па зар ми сад, вели Бенеш, при првим покушајима у борби за слободу, треба да будемо песимистички расположени? 2 ) У тој борби триумфоваће онај народ који зна куда иде и куда треба да иде, шта хоће и шта треба да хоће и који буде знао све да жртвује своје идеалу :! ) Чехословачки народ је свестан свога задатка и своје мисије. У Масарику и Бенешу нашао Ј ) Мавагук: ^СеН-Кеуо1и110п 5. 371/373. 3 ) Бг. Е. Вепе§: КесЈе ап Јје БегЦзсћеп 1п С8К б. 22. 3 ) ЕЈиагс! Вепез: ОЈбсоигб аих 51оуациеб 8иг 1е рге8еп4 е1 Гауеп1г сЈе по1ге па1Јоп р. 67.

је он ону потребну унутарњу хармонију, која му омогућава, да, са одлучношћу и непоколебљивошћу високо уздигне свој национални идеал и да му се сав посвети и сав жртвује. X „Религија снажно спаја људе, али ово спајаше не сме да буде изнуђено, већ по слободној вољи". (Мавагук: ^еН-КеуокЉоп 8. 487). Какви су религиозно-философски погледи др. Едуарда Бенеша, овог реалног политичара, социолога и хуманисте. Ми смо раније навели Бенешове речи: да је идеја о човеку и човечанству највећа идеја после идеје о Богу, коју ми имамо и можемо имати. У својој младости Бенеш је био под утицајем теорије Карла Маркса и његовог материјалистичког схватања историје. Да ли је Маркс био једна антирелигиозна природа не може се, по моме миљењу, позитивно тврдити. Али да је његово учење и његова цела природа била антитеолошка, то је несумњиво. Између теологије и религиозности постоји велика разлика. Има много мислиоца који су оповргавали религију, али су у души били дубоко религиозни људи. Скептицизам, па и сам атеизам није толико штетан по религију колико је то, Како каже Масарик, религиозни индиферентизам, који је врло често распрострањен и међу теолозима и црквеним људима. Бенеш као ранији марксиста и социјални револуционар постао је антиклерикалан. То његово антиклериканство могло се тумачити као да је био и против религије. 4 ) Међутим он је био и остао једнз дубока религиозна природа. Цео душевни склоп Бенешове природе испуњен је идејом о Богу и идеалима о човеку и човечанству. Своје рано једнострано интелектуално развиће, Бенеш је корегирао својом дубоком осећајношћу једног изразитог моралног човека. Ту своју осећајност и тај свој морал Бенеш је понео из своје родитељске куће, а ова оставља код сваког свесног човека дубок, неизгладив утисак. „Религиозни осећај привезао ме је и узнемиравао ме снажно од моје ране младости. Васпитан у врло религиозном католичком духу, прошао сам ја још као дечак, несвесно заиста, али зато утолико истинитије и дубље, многа стања религиозног искуства; гимназија и универзитет бацили су ме на сасвим супротну страну: у религиозно одрицање, у позитивистички, антирелигиозни и антицрквени радикализам. Студирање у Француској, Енглеској и Немачкој — нарочито посматрања у Енглеској — приморавало ме је, да тражим нова решења, Унутарња борба за једним философским посматрањем, студирање Канта, Јума, Декарта и

4 ) Клерикализам је политичка форма католичке цркве у циљу световне владавиие над светом и људима.