Opštinske novine

112

Београдске општинске новине

из буџетских сретстава, већ да се они (проширење водоводне мреже и реорганизација водоводних инеталација, проширење трамвајског и аутобуског сасбраћаја, проширење и реорганизација општинске кланице, изградња радничких станова и с тим у вези уклањање дивљих, бесправних насеља, изградња мо дерног сталног купалишта, експропријације у вези са уређењем града и т. д.) могу извршити из сретстава зајма који би се закључио, а за који су у овоме предлогу буџета обезбеђени кредити. Аналишући детаљно расходе, ми смо се руководили начелима строге и разумне штедње, водећи наравно рачуна да се омогући што правилније функционисање и повољно развијање целокупног општинског апарата и њених привредних предузећа. Наше је уверење да су предвиђени приходи остварљиви, а да су расходи, у вези са предвиђеним приходима, неминовно потребни. Поред поменутих субвенција, истичемо кредит од 2 милиона динара као прилог Београдске општине за подизање споменика Вожду Карађорђу и Краљу Петру I Ослободиоцу (сви присутни устају и кличу: „Слава ИМ!"... као и кредит од 250.000.— динара за подизање споменика Петру Петровићу Његошу (једнодушан одзив: „Слава му!"). И у овом предлогу буџета огледа се брига Општине за сиромашно грађанство и за народни подмладак. Свима општинским институцијама са задат ком социјално-хигијенским посвећена је довољна пажња и свакој од њих обезбеђени су кредити за правилно функционисање. Предлог буџета прихода и расхода, како га је био примио Одбор од г. Претседника, износио је 329,727.221.— динар, док овај наш предлог износи динара: 329.964,483.—. Разлика долази отуда што је у току рада Одбор увидео оправданост неких захтева повећања код извесних дирекција и општинских предузећа, ради њиховог што бољег функционисања; с лруге стране обезбеђени су и приходи за покриће ових расхода. Господо већници, Предлог који је пред вама плод је марљивог рада вашег Финансиског одбора који се у току 23 седнице старао, да сваку ствар постави на своје место, базирајући се на стварним чињеницама, које су доказале своју сигурност. Старајући се да омогућимо и вршење нових ширих задатака Општине, ми имамо задовољство да вам кажемо да се овим предлогом то постиже без оптерећења Београђана новим дажбинама, већ да предлог буџета шта више неке дажбине смањује у знатној мери, а неке и сасвим укида. Са техничке стране држимо да се предлогу не" могу учинити знатније замерке, јер је он технички добро обрађен и прегледан. Дозволите да и овом приликом завршим са једним апелом у име Буџетског одбора да смо ми свесни- да би у буџет могли да уђу још многи предлози. Само сваки захтев за нов расход повлачи за собом и изналажење новога прихода, а свако повећање прихода значи оптерећење. за грађане чији смо ми претставници. Ми-смо о томе водили рачуна и молимо вас да у вашој дискусији и захтевима за из менама увек имате ово на уму. Тако ће посао бити

најбоље обављен и тако ће Београђани бнти нама најзадовољнији. Дефинитивна редакција и одобрења овога предлога остају у надлежности Градског већа (Бурно пљескање и повици: „Живео!"). Г. Д-Р СЛОБОДАН ЖИВАНОВИЋ у почетку свога говора изложио је историјат спајања Земуна са Београдом, после чега је требало створити један комунални програм, с обзиром на велики и проширени Београд. Пошто то није учињено, радови се обављају од случаја до случаја. Ова неодређеност у решавању комуналних проблема у Земуну огледа се и у буџету лањском и овогодишњем, јер док је Земун сгално растао по броју становништва, буџети су се у погледу расхода стално сужавали. Г. Живановић је навео цифре прихода Одељка у Земуну, из којих је извео закључак да је требало у буџету предвидети задовољење његових неопходних потреба. Као прву потребу говорник наводи провађање и довршење каналисања Земуна. У овоме буџету, са изузетком једне мале улице, све је остало изостављено. Сваке године требало би уносити у буџет ванредне расходе у већим износима. Услед спајања Земуна са Београдом и услед тога што се он налази на главним државним путевима, потребно је направити калдрму која ће спајати трансверзално те путеве и то преко Творничке улице поред Хиподрома на нови пут Београд—Земун. Треће важно питање јесте питање воде. Земун нема водовода и мораће се радити на томе како да се реши питање водовода. Досада је сваке године уношена у буџет по нека мала свота, да би се ископало неколико бунара. Сада је и то изостављено, ма да и данас постоје поједини делови града где човек мора да иде по три до четири стотине метара да би набавио воду. Нарочита потреба Земуна јесте подизање у Зему-ну једне велике модерне житне и сточне пијаце. На тај начин би се привукли трговина и произвођачи из јужнога Срема, а тиме би несумњиво_ добила и трговина и индустрија и занатство. Једно од горућих питања, које је било предвиђено у буџету, јесте питање школа. Земун има 3.342 ученика, а свега 63 учионице, • уместо 86, колико би требало према броју ђака. Потребно је подићи бар лве школе у Земуну, у крајевима вароши где школа нема, али је и то отпало. На крају свога говора г. д-р Живановић навео је шта је све Земун дао од свога земљишта за разне јавне потребе, апелујући да се престоница побрине и за тај свој део једнаком пажњом и љубави као и за све остале делове. Г. ДУШАН НИКОЛАЈЕВИЋ у краћем једном говору напоменуо је да, што се тиче финансиске стране рада данашње општинске управе, она је ван сумњедала позитивне резултате који се не могу оспорити и који претстављају један прогрес у односу према раду на томе пољу ранијих општинских управа. Можда је томе допринела и општа међународна економскофинансиска ситуација. Г. Николајевић поздравља свесрдно тежњу да се путем једног зајма омогуће јавни радови и запослење незапослених радника. Ипак, г.