Opštinske novine

Комуналнв хроника

113

Николајевић налази да би дефинитивно решење социјалне беде у Београду могло да се изведе ако би се увео социјални прирез. Он би имао да се равна према државном порезу и мисли да би се поједини државни порези могли да смање, да би се у тој висини од стране Општине могао да заведе социјални прирез. Као пример, патријаршијски прирез од 10°/'о могао би да се смањи на 7%, а 3°/о да се заведе социјални прирез. Г. Николајевић тражи да се субвенција Народном позоришту смањи за 100.000.— динара и да се та сума намени као помоћ књижевницима и уметницима за откуп слика. И ако је задовољан са финансиском страном буџета, не може гласати у начелу за исти због негативности у погледу персоналне политике. Г. ПАВЈ1Е КАРА-РАДОВАНОВИЋ говорио је о буџету с привредно-финансиске стране и са његове политичке стране. Што се тиче финансиске стране, г. Кара Радовановић налази да је овај буџет у најмању руку дупло мањи него што га Београд данас треба. Али, Београђани не могу поднети веће терете него што су данашњи и општинској управи остаје једино да буде марљива и да се осврће на сваку страну на којој би могла увећати своје приходе. На првом месту треба на привредна предузећа много уложити, јер су то приходи који могу да помогну Општини да постигне своје циљеве. Данашња општинска управа урадила је нешто у томе погледу, али је стала на пола пута; на првом месту саобраћајна политика није ни здрава ни добра. Требало би се угледати на иностранство, где се у многим градовима за једну линију плаћа свега динар за вожњу. Кад би се то урадило код нас, приходи би били још већи. Са похвалом г. Кара Радовановић истиче чињеницу да су рашчишћена питања односа Општине са државом. То је питање покренуто још у прошлој општинској управи и данашњи претседник г. Влада Илић умео је да то питање приведе крају, благодарећи и расположењу које је за ту ствар владало код данашњег претседника владе г. Др. Милана Стојадиновића. У политичком делу свога говора г. Кара Радовановић је критиковао начин на који је Веће подељено на одборе и каже да су петнаесторици одбор ника подељена места по свима одборима, а остали 60 да су остављени као људи без вредности. Критикује мешање већника по канцеларијама и истиче да је право већника да од претседника траже обавештења по свима стварима за које сазнају да нису на своме месту или о којима желе да се обавесте. Исто тако, г. Кара Радовановић је критиковао непозивање већника да учествују на појединим прославама и јавним манифестацијама. Замера што се аутомобили не додељују већницима према потребама посла, већ налази да се кола општинска од стране појединих већника искоришћују и за приватне послове. Даље говорник истиче да је према њему учињена Једна незаконитост тиме што је он после непуна два месеца боравка у Општинској штедионици смењен, иако по закону то није могло бити. Апелује на г. Претседника да се убудуће имају на уму и дословно

извршују следеће одлуке: Да сви већници раде бесплатно, да се аутомобили дају само комисијама и само за време док комисија траје, да се по распореду комисије за преглед радова одређују по азбуч ном реду одборника, а исто тако да се на све па триотске манифестације позивају сви већници да врше своју дужност као преставници Београда. Најзад, да се по сваком важном питању сазивају конференције, било да су то питања политичког или комуналног значаја. Прима привредно-финансиску страну буџета онако како га је израдио Буџетски одбор и зато не тражи ни хвалу нити прима одговорност, а што се тиче политике Београдске општине навео је своје разлоге. Г. МОРИЦ ДЕМАЈО осврћући се на раније говорнике г. Демајо је рекао да сви већници знају да је данашњи буџет мали и да у овом износу не може да задовољи све потребе престоничког грађанства, али, да исто тако сви добро знају да буџет претставља равнотежу потреба и финансиске могућности престоничког грађанства са друге стране. Сад, кад треба дати живот буџету, треба се постарати на првом месту да се привредном животу Београда помогне у највећој мери. Без напретка у привредном животу, без јачања развоја у привредном животу нема напретка ни у ком погледу. Свака општинска функција води томе циљу, али је нарочито значајна трошаринска, грађевинска и социјална политика и општинска привредна предузећа. У току последње године у свима тим правцима доста је урађено и несумњиво допринело се привредном јачању Београда, али се да још много шта урадити. Тако је изведена једна колосална реформа тиме што је дата нова тарифа. Кад се опазило да у њој има нешто што ће сметати привредном животу, донета је новација трошаринске тарифе, како би се трошаринска политика упутила онако како привредни живот преггонице изискује. Грађевинска политика, према стању законодавства, не.може бити онаква каква је потребна Београду. Огромна сметња је у томе што није донета Уредба о извођењу регулационог плана, а то је уредба која има да фиксира све што је потребно за развој занатства и индустрије у престоници. Привредници наилазе на огромне сметње у томе погледу, а гу није посреди рђава воља, него недостатак уредбе о извођењу регулационог плана. Општинска управа треба да настане да у току ове године дође до ове уредбе. Треба ургирати не само код наших одбора, већ и код свију меродавних фактора, да се питање ове уредбе шго пре реши. Г. Демајо налази да је код привредних предузећа учињено доста за олакшања терета грађанству и на води пример снижења цене воде и спуштања цене струје за занатство и индустрију и нада се да ће се у томе правцу рад наставити. Развој наше престонице, каже говорник, иде својим лепим темпом. То кошта доста жртава и на грађанство се мора апеловати са прилично великим сумама. Тим поводом он је навео тврђења једног француског научника, професора Универзитета и директора јавних радова у Паризу, који је према прикупљеним статистичким податцима из разних крајевп