Opštinske novine

114

Београдске општинске новине

света дошао до закључка да градови до 350 хиљада становника далеко теже и са већим жртвама могу да напредују, а кад постигну тај број, сама привредна предузећа општинска тако су рентабилна да велики део трошкова расхода могу да издржавају сама, а да мањи намети преко тога буду упућени на становништво. Г. Демајо се нада да ће Београд убрзо достићи тај број становништва, а општинска управа треба да настави са радом као и досада, јер је развој послова врло добар, грађанство је задовољно и на све стране чују се комплименти општинској управи. Заслуга за овако лепе успехе не припада само општинској управи, већ једним делом припада и чињеници да су се прилике у земљи лепо средиле. Значи да је код нас управа земаљска добра, а данашња је управа под режимом Југословенске радикалне заједнице, те значи да је заслуга за овакве успехе и заслуга Југословенске радикалне заједнице. Тиме Југословенска радикална заједница доказује да је њена социјална и привредна политика добра, а га су питања по значају прва на дневном реду. Уверен је да ће са овако добром земаљском управом ићи добро и у Општини и изјављује да ће гласати за буџет Г. МИЈ1ИВОЈЕ ЈЕВРЕМОВИЋ је истакао своје задовољство које је имао при читању извештаја г. Претседника уз буџет за 1937/38 годину. Из експозеа се види велики успех који је последњих година показан у вођењу комуналне политике града Београда. У експозеу није ништа преувеличано, већ је он кратак извод онога што би се могло рећи о резулта-^ тима комуналне политике престонице из последњих година. Нарочито му се свидело то да су општинске финансије консолидоване, да је вера у платежну способност Општине повраћена, а да при свем том општинске дажбине нису повећане и да нису општински радови обустављени. Довођење у ред општинских финансија, а да при том комунални радови нису обустављени, омогућено је тиме, што је општинска управа успела да све летеће дугове претвори у дугове са већим роком и на тај начин велики део општинскога буџета постао је слободан за даље комуналне радове. Г. Јевремовић наводи колико је изведено разних радова у појединим годинама, тако да је само у какализационом отсеку у прошлој години израђено 6 пута више бетонских канала него у 1935. Таквих примера има и на другим пољима комуналне политике. На пољу социјалне политике и социјалног здравственог старања има прилично напретка, ма да је и ту урађено много од доласка ове општинске управе. За подизање радничких станова г. Јевремовић мисли ла треба направити какав дугорочни зајам, тако да и доцније генерације поднесу терете за то. На крају г. Јевремовић се замерио што је остављено кратко време већницима за разгледање буџета. Одајући признање г. Претседнику изјавио је да ће гласати за буџет. Г. М0МЧИЈ10 ЈАНКОВИЋ одржао је следећи говор: Ја сматрам да Градско веће може са задовољством да прими предлог буџета, са задовољством не из разлога што би овај буџет одговарао свима потребама Општине града Београда, што би задово-'

љио све тежње које ово градско веће има за испуњење наших социјалних и економских задатака, већ из разлога тога што овај буџет доказује финансиску сређеност Општине града Београда, а то је први услов за испуњење свих других задатака и социјалних и финансиеких и економских. Сам буџет и експозе, које је у довољној опширности дат уз овај буџет, доказују ту сређеност. Она се оспорити не може. То је главна карактеристика и буџета и финансиског експозеа. Али она по своме значају, зато што је примарне важности, већ је довољна да определи Градско веће да се изјасни за пријем овог буџета. Поред тога што је овај буџет на свој начин састављен тако да својом сређеношћу ствара основе за извођење даљих задатака наше општинске комуналне политике, нека нам је допуштено да у овој буџетској дебати скренемо пажњу на још једну меру коју је ова општинска управа предузела у току прошле буџетске године, још једну меру која је исто тако значајна и преставља остварење једнога предуслова за боље вођење општинске политике, јер омогућава испуњење свих њених комуналних задатака, а то је предузимање послова на изради новог општинског статута, који значи преуређење наше општине и њене службе, остварујући услове за бољи рад у будућности. Тај организациони статут наше општине, у вези са службеничким статутом који такођс треба да донесемо, унеђе пуни ред међу прве сараднике на извођењу сваког општинског програма, т. ј. међу службеницима Општине града Београда. Ти статути треба да заведу ред, да сачувају њихова сте чена права, да створе задовољство међу њима, како би заиста могли да се посвете пуном снагом вршењу својих тешких дужности, а тиме омогући у исти мах правилан рад у Општини. Тај статут ствара другу предоснову за извођење ширих комуналних радова и испуњавање комуналних задатака наше Општине. Нажалост, израда тога статута није могла да буде приведена крају пре него што је овај буџет поднесен Градском већу. Вероватно је да ће се прећи и у другу буџетску годину, али то ће нам наметнути потребу да у правилнику за извршење буџета предвидимо могућност прилагођавања томе статуту, како би он ступио на снагу одмах чим буде донесен, чим га шира комисија Већа изради и чим га Градско веће и затим надзорна власт прихвати. Ја ћу да поменем само једну тежњу шире комисије у изради овога статута, који ће по моме најдубљем убеђењу такође помоћи да се послови у Општини београдској развијају боље него што су до сада били. Поред тога што ће се унети више реда у пословима и радовима Општине београдске, комисија се трудила да кроз овај статут спроведе, колико је то могуће, дух самоуправе. Ми сматрамо да је то од неопходне потребе из разлога тога што и најбољи апарат чиновнички чисто стручњачки неће доћи до оних резултата у вођењу општинске политике до којих би дошао ако би се омо.гућило спровођење начела пуне самоуправе. Нажалост, у провођењу овога принципа ми смо ограничени Законом о градским општинама, који је у суштини један не само консервативан него један релативан наш закон. Не знам када ће доћи до измене тога закона. Али, и поред тога што статут не може