Opštinske novine

Комунална хроника

115

да се удаљи од закона иа основу кога се он ради, ипак комисија се труди да тај дух што је могуће више унесе, т. ј. да Градском већу преко сталних одбора и преко других одбора да још више могућности за сарадњу на општинским пословима, што је најважније за иницијативу која за сада по овом закону савршено не постоји. А баш у погледу на израду буџета та сарадња и та иницијатива су од неопходне важности. За сада ми смо принуђени да у току године на 20—30 седница претресамо најважнија општинска питања. Новим статутом и правилницима, који ће се донети на основу тога статута, биће омогућено да Градско веће у току целе године узима учешћа у овом раду, тако да на крају године буџет не претставља ништа ново за Градско веће, него да буде израз свих оних тежња које оно носи, и да одговара потребама Градске општине. У доношењу тога статута ја мислим да ћемо наићи на пуну потпору и помоћ од стране надзорне власти, која је позвана да да своју крајњу реч. Ја верујем да ће и код надзорне власти наићи на пуно разумевање ова наша животна потреба. Краљевска влада је и досада дала довољно доказа да разуме потребе Општине града Београда и да им у широкој мери излази у сусрет. Већ је неколико говорника истакло, да, захваљујући тој сарадњи и тој помоћи, ми можемо да се похвалимо овако лепим резултатима, у првом реду за стицање ове финансиске сређености, затим у олакшицама које смо у разним облицима добили. Можда су и раније владе имале свест о овим потребама, али морам да констатујем да су мало излазиле на сусрет и да је до сада Београд као престоница Југославије имао само да сноси трошкове од те своје почасти и да је он у многом погледу баш ради тога био заправо пљачкан. То време пљачке престало је. Ја ћу да вас потсетим само на то, да је, захваљујући оваквом схва тању, Општина града Београда добила као оштету за уступљено земљиште на Тркалишту велики комплекс земљишта у Панчевачком Риту. Затим, дошло је време да Општина дође до накнаде за сва одузета земљишта за потребе жељезница и државе уопште. Наша највећа реформа трошаринске тарифе наишла јс не само на пуно разумевање него и на сарадњу од стране Краљевске владе. И захваљујући тој околности ми се можемо надати да ћемо овај посао око доношења новог статута као предоснове за наставак своје даље успешне комуналне политике провести са успехом до краја. Ми морамо, захваљујући Краљевској влади, у исти мах да подвучемо факат, да и наше претседништво разуме потребе свога града коме стоји на челу и да је пошло у пуној сарадњи са Краљевском владом, то јест са странком која је заправо та влада — са странком Југословенске радикалне заједнице. Резултати су се већ осетили и то резултати повољни за нашу Општину. Али, тиме још није ствар завршена. Свакако да ће се ова тесна сарадња очитовати за најкраће време још у већој мери: да ћемо ми и овде претстављати, захваљујући г. Претседнику, који стоји на нашем челу, заиста Југословенску радикалну заједницу са свима њеним добрим схватањима и социјалних и економских и финансиских проблема, да ћемо у тој заједници у највећој мери испунити оче-

кивања грађана Града Београда .. успешно завршити свој посао. Надам се да ће ова заједница између нас, између Општине, између Градског већа и Југословенске радикалне заједнице донети Општини града Београда исте оне повољне резултате, које је успела да донесе целој земљи појава Југословенске радикалне заједнице на челу државне управе. У тој нади и у томе очекивању гласаћу за овај буџет. Г. МИЛАН СТОЈАНОВИЋ потсетио је на то како је изгледао Београд после рата, када је требало створити све оне институције које су му недостајале. Без довољно система и планског извођења приступило се решавању тих проблема и тако се Општина на један несистематски начин задуживала за комуналне радове. Тако се може објаснити краткорочни Блеров зајам, а с њим у вези швајцарски зајам. Преко 300 милиона динара требало је потрошити да се Београд калдрмише, а још неколико десетина милиона за проширење водовода, доградњу канализације и многе друге општинске јавне послове. Наша привреда већ 7 до 8 година је у знаку невероватно јаке кризе и у новим задужењима и новим предузимањима радова треба се руководити са више система него у прошлости. Са своје стране г. Стојановић је учинио сугестију, да у колико новчане прилике на тржишту буду здравије и боље, да се учини комбинација са једним већим конверзионим зајмом, те да се буџет олакша у погледу ануитетске службе. Треба имати на уму да Београд није варош великог капитала и јаке привреде, већ да у њему једва 30°/о становништва има стандард живота који може бити раван ономе на западу. Исто тако, треба имати у виду да је ретко наћи пример да су се извесни градови за 17 година толико изградили као што је случај са Београдом. Треба допустити да се привреда у Београду ојача, да она постане способна да даје иотребне приходе ради даљег уређења Београда. Уверен да је буџет у том правцу добро изграђен, гласаће за њега у начелу и у појединостима. ИЗГЛАСАВАЊЕ БУЏЕТА У НАЧЕЛУ Пошто је известилац Буџетске комисије Г. д-р СТЕВАН П0Г10ВИЋ резимирао и одговорио на примедбе појединих говорника, ПРЕТСЕДНИК Г. ВЛ. ИЛИЋ ставио је буџет на гласање у начелу. Буџет је примљен са једним гласом против (г. Душан Николајевић). ПРЕТРЕС БУЏЕТА У ПОЈЕДИНОСТИМА Када се прешло на претрес буџета у појединостима први је добио реч Г. МИЛИЋ СОКИЋ. Он је замерио што је седница за претрес буџета била заказана за недељу у 4 сата после подне и каже да је недеља људима од рада једини дан одмора. Налази да није било никаквих разлога да та седница буде баш у недељу. Даље замера Градском већу што је буџет од 330 милиона динара примило за четири сата дискусије. Код питања накнаде потпретседнику за вршење његове дужности г. Сокић је рекао, да је апсурдно стање, да у Београдској општини седи потпретседник који нема никакве функције и никакве надлежности а прима плату. Ово питање треба један пут да 51*