Opštinske novine

116

Београдске општинсне новине

се рашчисти, јер данашње стање нити је у интересу Општине и њених финансија, нити у интересу угледа г. потпретседника. КРАТКИ ПРЕДЛОЗИ ГГ. ВЕЋНИКА Г. АЛИМПИЈЕ СЕНИЧИЋ предложио је да у Техничкој дирекцији буде седам шефова отсека и да се изврши одлука Градског већа од прошле године према којој је Одељак за одржавање калдрме требао да се претвори у отсек. Г. СТЕВА МИЈ1УТИНОВИЋ молио је да се Соколском друштву Матица-Београд да субвенција од 50.000.— динара ради санирања њихових материјалких прилика. Г. д-р МИЈ10РАД СТАНОЈЕВИЋ предложио је да субвенција соколском друштву Матица-Београд буде 30.000.— динара, а да се субвенција соколској жупи Београд сведе од 50 хиљада на 30 хиљада динара. Г. ДУШАН НИКОЛАЈЕВИЋ предложио је да се за набавку књига и часописа за библиотеку сума од 80 хиљада динара попне на 150.000.—, а исто тако да се повећа сума од 60.000.— динара која Те предвиђена за откуп уметничких радова. Даље, да се одреди кредит од 15.000.— динара за одржавање споменика и извесних историјских објеката, а да се Београдском певачком друштву као заслужном за нашу музичку културу додели субвенција од 2.000.— динара. Г. ЂУРА БАЈАЛОВИЋ — у име Секције архитеката удружења Југословенских инжињера и архитеката — поднео је молбу да београдска општина додели клубу архитеката суму од 10.000.— динара ради награђивања најбоље изведених фасада у Београду. Г. АЛИМПИЈЕ СЕНИЧИЋ износио је потребуда се у Општини образује један фонд за лечење радника из сума које дају Општина као послодавац и радници. Г. МИЛИВОЈЕ БЛАГОЈЕВИЋ предложио је да се споје позиције предвиђене за подизање споменика и да заједничка позиција гласи: за подизање споменика Вожду Карађорђу, Краљу Петру Ослободиоцу и Краљу Александру I Ујединитељу — 2 милиона динара. По сагласности г. Претседника, а у вези предн-их тражења, унете су ове допуне у буџет: За набавку књига и часописа од 80.000.— на 100.000.— динара; за откуп уметничких радова од 60 на 100 хиљада динара; Матици соколској 50 хиљада динара; 1 Београдском певачком друштву 2 хиљаде динара; Клубу архитеката за најбољу фасаду у току године 5 хиљада динара. Помоћи које се додељују по предлогу Културног одбора од 50 на 100 хиљада динара. Усвојен )е предлог о спајању позиција за подизање споменика Вожду Карађорђу, Краљу Петру Ослободиоцу и Краљу Александру I Ујединитељу 2 милиона динара. БОРБА ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ Врло интересантну дискусију о сузбијању туберкулозе започе оје својим говором већник Г. д-р ТИХОМИР СИМИЋ. Ако хоће да се цени културни ниво и културна ередност једног човека или једног друштва, најбоље

се то може учинити према његовим културним потребама, међу којима на првом месту долазе хигијенске потребе, — рекао је г. др. Симић. Он је даље изнео интересантну статистику о 1оме колико је Општина београдска у току година жртвовала за хигијенске потребе свога становништва. У 1923 години утрошено је у те сврхе 407 хиљада динара, у 1925 години 1,110.000.— динара, у 1933 години 3,700.000.— дин., а у 1936/37 години 6,800.000.динара. За идућу буџетску годину предвиђена је сума од 10 милиона динара и то само на санитетске потребе, не узимајући у обзир ону суму која треба да иде на социјалне потребе, а која сума износи 7 милиона динара, што укупно чини 17 милиона дикара. Хигијенске установе усавршене су данас толико да је ситуација задовољавајућа. У 1933 години тражило је код тих установа услуге 122 хиљаде становника, а у 1936 години тај се број попео на 160 хиљада. Али, ми смо још увек далеко од тога да за довољимо најелементарније хигијенске потребе наше средине. У вези са тим г. др. Симић покреће питање сузбијања туберкулозе. О њој се непрестано говори и прича, али се преко тога ипак олако прелази, јер нико до сада није предузео озбиљну акцију да се стане за врат тој немани која сатире наше грађане. Општинска управа учинила је један леп гест тиме што је пристала да се образује фонд за сузбијање туберкулозе, у који је убацила једну суму новаца. У овом буџету предвиђена је сума од 150.000.— дикара. Та је сума незнатна и са њом се нека акција не може водити. Мора се нешто учинити још ове године да се да већи и јачи импулс овој борби против туберкулозе. Према приближним податцима, у Београду има око 8.000 туберкулозних, а томе се може додати 50 па и 100%, да би се добила тачна цифра. Београд би требао да има 300 до 400 кревета само за туберкулозне болеснике, а он нема ни један једини кревет. Зато г. др. Симић предлаже да уђе у овлашћења финансиска једна клаузула, која би била у вези са овим фондом за туберкулозу, да се један проценат од вишка прихода који се буду остварили у току ове године убаци у тај фонд за туберкулозу. Основа за борбу против туберкулозе јесу туберкулозни диспанзери. Према закону о сузбијању заразних болести свака заједница која има 10 хиљада чланова мора имати један туберкулозни диспанзер. Са својих 300 хиљада становника Београд би требао да их* има око 30, а он има један једини. Треба бар уре дити да те диспанзере имају поједини удаљени крајеви наше престонице за свој део становништва, а у вези са тим предлаже да се унесе довољна сума за подизање бар још три диспанзера. Г. д-р МИЛАН ПОПОВИЋ изјавио је да прима у целости излагање и предлог предговорника, а са своје стране молио је да се повећа помоћ Материнском удружењу још за 40.000 динара, исто тако да се Друштву за сузбијање рака предвиђена сума повећа на 15.000.— динара. Г. д-р ВЛАДА НИКОЛИЋ предложио је да сума за Кап млека буде 60.000.— динара, а Друштву за заштиту девојака 15.000.— динара. Нарочито се г. др. Николић заузимао да се за реорганизацију Хемијске лабораторије повећа кредит