Opštinske novine

Комунална хроника

117

од 30.000,— на 50.000.— динара, а исто тако да се за иабавку појединих направа предвиди сума од 150.000. I. ПАВЈ1Е КАРА-РАДОВАНОВИЋ дотакао се таксђе питања туберкулозе и налази да ће се тој болести учинити крај кад се потпуно сузбије глад и кад грађани не буду становали по кућама које су гнезда туберкулозе. Г. д-р ЉУБА СТОЈАНОВИЋ такође је изложио да се нигде у свету више не виче на туберкулозу него код нас, а да се она нигде мање не узнемирава него код нас. У Београду умире сваке године само од туберкулозе око 1.000 лица, или једна трећина од свих умрлих Београђана за годину дана. Према броју умрлих рачуна се да у Београду болује од туберкулозе око 20.000 лица, што значи да у свакој кући има по један туберкулозни болесник. Од тога 75°/о н.их немају не-само засебних соба, већ ни засебне постеље и спавају заједно са осталим члановима породице. Г. др. Стојановић апелује на г. Претседника, да се дотација фонду за борбу против туберкулозе повиси на 300.000.— динара и да се што пре подигне у Београду болница за туберкулозне Београђане. Г. д-р БАЦКОВИЋ предложио је да се сума за подизање летовалишта и опоравилишта за децу повећа за 100.000.— динара. Г. д-р ЈОВАИ МИЈУШКОВИЋ изложио.је своје гледиште о борби против туберкулозе. Туберкулоза је по њему болест немања здравих станова, немања здраве исхране, болест нецивилизације, болест земаља који нису цивилизоване у економском и социјалном погледу. Општина је добро схватила борбу против туберкулозе кад је вотирала 10 милиона динара за подизање станова. То је једини начин да се бори против социјалних епидемија и само су се они градови могли одбранити од најезде епидемија који су настојавали да имају довољно сунца, довољно зеле- нила, довољно пијаће воде. То је хигијена једнога града. Г. д-р Мијушковић изразио је жељу .да се у Општини води једна планска социјална политика, једна политика на дужу стазу. На крају свога говора г др. Мијушковић је истакао значај психо-техничких завода и навео је пример да су се у Пољској несрећни случајеви смањили за 60% откако је уведено испитивање у овим заводима приликом пријема у службу. С тога је тражио да се кредит за ову сврху повећа. Г. д-р СТЕВА ПОПОВИЋ — у име Буџетског одбора, а споразумно са г. Претседником — изјавио је да се Друштву за сузбијање рака повећава субвенција на 20.000.— динара; да се кредит код Хемијске лабораторије за њену реорганизацију повећа од 30 на 50.000.— динара. За дечја летовалишта предвиђено Је 300.000.— а у ванредним материјалним расходима надази се позиција од 200 хиљада динара и по свему изгледа да је то довољно. Исто тако, може да се прими да се за „Кап млека" повећа сума од 50 на 60 хиљада динара, а да се за Друштво за заштиту девојака повећа субвенција на 15.000 динара. Г. МИЈ1ИВОЈЕ СТЕФАНОВИЋ упозорио је да трошарина даје готово највећи приход Општини и потсетио је да је прошле године једна комисија одбора за трошарину обишла све станице и карауле.

Том приликом комисија је утврдила да би за потпуно вршење трошаринске службе било потребно да та служба има укупно 114 чиновника и 209 осталих службеника и званичника. Један део особља је попуњен и било је предвиђено новим буџетом да се попуни и остало особље, али је комисија за израду буџета то брисала. Да би се служба у трошарини могла да врши као што треба, потребно је да се постави још 25 службеника у трошаринској служби. Ако се то не учини, биће мањи приходи, а на другој страни трговци који редовно плаћају трошарину трпеће од конкуренције-шверцера који трошарину не плаћају. Ради подизања морала код службеника трошарине, потребно је да све особље у трошаринској служби буде регулисано. Г. д-р ВЛАДА НИКОЈ1ИЋ такође је говорио о потреби повећања броја службеника у трошарини, нарочито са већим бројем квалификованих службеника. /'. БОРИВОЈЕ ВУЧКОВИЋ предложио је да сваки трошарински службеник поред униформе буде снабдевен и једним бројем, а каже да се нигде тако дивљачки не зауставља свет на трошарини као код нас. Код буџета Техничке дирекције г. д-р ТИХОМИР СИМИЋ говорио је о питањима водовода, канализације и. малих станова. За суме које су предвиђене за водовод г. др. Симић налази да су недовољне. Питање снабдевања Београда водом ни 20 година после рата није решено чак ни у самом центру Бео града. Питање канализације је још горе, јер је само једна трећина Београда каналисана, а две трећине немају канализације. Моли г. Претседника да да изјаву о томе шта се намерава у току године предузети да се бар у центру Београда омогући да се снабдева водом која се добија из водовода, а шта мисли да предузме да се периферија снабде добром исправном водом из добрих бунара. Што се тиче питања радничких станова, г. др. Симић рекао је да је држава учинила један велики гест у томе правцу, а тако исто да је велики гест учинила и Општина. Али, најстрашнија је ствар да се Београд и даље изграђује без плана, по вољи случаја и појединаца и ради тога треба приступити што пре решавању тога питања и донети уредбу која ће то питање да регулише. Исто тако, као што се ради на плановима за уређење нентра, требало би предвидети кредите и за уређење других крајева: Славије, Тркалишта, круга око Парламента и многих других крајева који престављају срж Београда. Претседник г. ВЈ1АДА ИЈ1ИЋ, на говор г. др. Симића, изјавио је да је за проширење водоводске мреже предвиђено закључење зајма и да је за ануитет по томе зајму унета у буџет сума од 440.000 динара. Водовод је на тај начин уређен, бунари су ископани, изграђују се резервоари, а пумпе су поручене. Садз се иде даље, да се вода доведе тамо где је у Београду нема. Што се тиче радничких станова, ово је само прва етапа. Кад се буде имала сума од 20 милиона динара и када се буде додало још нешто од општинског материјала и општинских терета г. Претседник се нада да ће се моћи изградити 750 до 1.000 станова.