Opštinske novine

118

Београдске општинске новине

КОНАЧНО ИЗГЛАСАВАЊЕ БУЏЕТА У име Буџетске комисије, а споразумно са г. Прет седником, известилац г. д-р СТЕВАН ПОПОВИЋ предложио је да се сва повећања расхода, примљена у Већу, спроведу на терет позиције 23 која гласи: ,.3а исплату обавеза из закључених рачунских година". За те сврхе предвиђена је сума од 2,300.000.динара. Сва повећања могу да се баце на терет те рсзерве, а исто тако да се износ примљених расхода умањи још и за износ од 1,000.000 динара, тако да ова сума која је служила као резерва буде 880.000.динара. У вези са тим смањењем расхода, г. др. По-

повић је предложио да се и приход од водовода смањи за износ од 1,000.000.— динара. На овај начин укупна буџетска цифра расхода и прихода била би динара 328,964.483.— тј. за 1 милион динара мања него што износи предложени буџет. (Узопште одобравање овај је предлог једногласно прихваћен). Пошто су учињене још неке измене и допуне у Финансијским овлашћењима Претседник г. ВЛАДА ИЈ1ИЋ ставио је буџет на гласање. ГРАДСКО ВЕЋЕ ПРИМИЛО ЈЕ ЈЕДНОГЛАСИО ПРЕДЛОГ БУЏЕТА СА ОВЛАШЋЕЊИМА. Љ. Н.

Финансијско стање наших градова — Поводом конференције финансијских стручњака југословенских градова. —

Наши градови налазе се сада пред врло важним задатком. Треба да донесу буџете за наредни буџетски период. Тај посао није ни лак ни мали. А из године у годину он постаје за наше градове све већи проблем. У буџету треба да буду обухваћени сви издаци које је град по Закону о градским општинама и другим законима дужан да врши. [Поред тога, кроз градски буџет треба да буде изражена комунална активност града, његова социјална и културна акција. Из буџета се види какав је програм себи поставила општинска управа у току буџетске године. Данашње стање градских финансија такво је, да се буџетом једва,, а у извесним градовима тек са највећим жртвама, могу покрити они најнужнији издаци које сваки град мора да чини. При таквом стању ствари, о неком већем полету градова.) о њиховом техничком и урбанистичком уређењу већега стила, готово не може бити речи. У таквој ситуацији градови су одлучили да сазову конференцију својих финансијских стручњака. Та је конференција одржана 16 и 17 јануара у београдској Општини, под претседништвом Г. Владе Илића. На њој су узели учешћа претставници двадесет градова из свих делова наше земље. Циљ је конференције био да претставници градова међусобно упознају прилике југословенских градова и да јединствено предузму мере преко своје врховне организације, Савеза градова, да се њихово стање сходним законским мерама поправи и градовима омогући бољи живот и потпунији развој. Овај постављени циљ је постигнут. Израђен је . документован елаборат, који ће бити достављен свима нашим градовима да га проучеј и ставе своје примедбе. Тај елаборат, са примедбама појединих градова, упутиће се Савезу градова. Савез градова ће на основу тога елабората тражити да се озаконе и спроведу у живот жеље и потребе градских општина. —оКакви су узроци тешког финансијског стања у коме се данас налазе југословенски градови? Узроци су многобројни. Најглавнији је свакако тај што је привреда у нашим градовима изгубила полет и замах. Град је од увек био центар при-

вредне делатности. Привреда је омогућивала брзи и снажни развој градова, њихов материјални и културни напредак. Бежање привреде из града повлачи неминовно његово опадање. Тај је случај задесио и наше градове. Привредници напуштају град, јер у њему не налазе повољне услове за рад и профит. Нарочито због високих трошаринских и других терета, на које су наши градови данас готово једино упућени. Губљење пуне самоуправе у нашим градовима такође је један од узрока тешког стања градова. Нови Закон о градским општинама не гарантује довољну самоуправу, са којом су се наши градови како у бив. Аустроугарској, тако и у малој Србији, сродили. Рђаво газдовање општинских управа у знатној је мери допринело садашњем стању наших градова. То рђаво газдовање последица је на минимум сужене градске самоуправе. Општинске управе ослобођене су оне ефикасне контроле и одговорности, које се налазе у основи самоуправе. Поглавито у финансијским питањима одузета је градовима слобода кретања. Закон о градским општинама прецизирао је мали број извора за градске финансије. Ти су извори: прирез, трошарина и таксе. Ван ових извора град не може да установљава нове, јер за то нема законског основа. Нити може да се слободно креће у њиховим границама, јер је државна власт прописала до које се висине могу повећавати ови терети. Законом о градским општинама на град су пренете многе дужности и послови који су еминентно државни. Сем тога и многи специјални закони, као Закон о унутрашњој управи, Закон о болницама, Закон о жандармерији и др., намећу градовима обавезе и издатке које би требала држава да сноси. Са ограниченим изворима градских прихода, градови једва могу да подмире издатке и задовоље потребе које чине суштину града као локалне административне и политичке јединице. У толико им теже пада да врше послове из пренесеног делокруга, и то без икакве помоћи и дотације од стране државе. Градовима недостаје законодавство о самоуправним финансијама, које би проширило аутономију града у финансијском пословању, и садржавало јасне прогшсе о изради буџета како у материјалном тако и у