Opštinske novine

72

Београдс ке општинске новине

Већ 29 фебруара 1836 дивизиони генерал Јован Обреновић пише Кнезу Милошу , да га је известио полковник крушевачки Петар Лазаревић, да је житеље чаршије Крушевца како с кућама тако и с дућанима ово дана, из оних бара и каловитог места, на брдо наместити наредио, и у опредељењу чаршијског места по мери инџинирској, крст и освјашченијем воде већ поставио; такођер и село Бивоље да је 24 тек. из неког кључа и бара, с радошћу ових сељана преместио." На то су Грци трговци и меанџије молили да се и њима дозволи „да и они у чар^ шији сада новој, која ће се поставити, дућане себи градити могу". Кнез Милош је на ово тражио објашњења ,,какови су то трговци и меанџије Грци, откуда су, колико их има и кад су дошли у Крушевац и од ког времена они дућане и меане у Крушевцу держе, и може ли се све и исто о свима казати:, а тако јесу ли од турског правителства дозвољење добили или не за преселити у Крушевац фамилије своје и од куда". Исправничество Окружија Крушевачког послало је тражена објашњења. Кад је међутим нова чаршија ,,на друго, за то опредељено јој место, постављена и већ готово сасвим ограђена" — настану спорови око наплате заузетог земљишта па се Исправничество обраћа Совету и моли да би Совет „праву цену поменуте ове дућанске земље милостиво определити благоволео" Совет и поред објашњења исправничества, да је сопственицима саопштено, кад су од Турака куповали та имања, „да слободно турске куће и места куповати могу, а кад се нова чаршија поставила буде, онда сајбије земље дужни ћеду бити земљу ону за дућане опредељену, онима који дућане на таковима ограде, ценом оном продати, којом су их од Турака и купили, а ћар сајбијама земље да буде то; да сваки, који је год у стању, по један дућан себи на оној земљи оградити може, на које су сви драговољно пристали" — одговара „да она цена коју сајбије земље од сајбија дућана за места, на којима су дућани ограђени, траже, претерана није, и потоме му препоручуја, да оно и једној и другој страни каже, нека се погоде како могу, па сајбије земље сајбијама дућана за продата им места тапије издаду, и тако нека се та ствар оконча.'" За Лешницу је 20 октобра 1835 известио полоковник Лазар Теодсровић Кнеза Милоша да му шаље план „на благоусмотреније", да га одобри за ушоравање. „У плану стоји од инџинера све назначено с изјасненијем како би се шта градило и како куће приватни људи да ставе у шорове." У марту месецу 1835 пре него што је почела по наређењу Кнеза Милоша сеоба села Врапчана у Параћин и Жировнице у Ћуприју

извештавају Кнеза Милоша да су оба места „плацове на шор поделили". Из Шапца пише 10 фебруара 1836 полковник Аазар Теодоровић и извештава ,.да је варош шабачка па укусу европејски усгројена и ушорена! с кућама и да се пружа по већој части и дужину, због тога што је турски бојер од града препречио, на ком се још по нека ради кућа.'" Пошто су Шапчани многе плацеве покуповали на том барју, предлаже се да се и ту куће ушоре. Јула месеца 1836 Исправничество Окружија Крагујевачког јавља Совету, да му је директор полиције донео до знања ,,да му се Његова Светлост премилостиви Господар и Кнез наш височајше заповедити изволио да свима Крагујевчанима, који куће своје кровином покривене имају, одкрије и ћерамидом покрити заповеди, како је то већ учињено." На даље моли да се даду „објавленија" за се'чење горе. Из Свилајнца 4 јуна 1837 извештава срески старешина, да му се пријавило неколико људи из овдашње чаршије „јављајући да су наумили куће и дућане градити, и по томе захтевају да им начин ушоравања покажем, како би могли бине своје подизати. Желећи ја да се куће, а особито оне, које се сад граде и које ће се градити подобателно ушоре и знајући да се то без вештака каквог у том послу чинити не може, ништа им друго одговорио нисам, само да ћу Вашу Светлост за каковог инџинира, који им је и за разгледање других места врло потребан молити, па онда да и они причекају." Убрзо Кнез Милош шаље инџинира Барона Кордона, с препоруком да га на регулирање исте чаршије и села, за које спомиње, употребите." Полковник Лазар Теодоровић из Шапца пише 13 јула 1836 поводом насељавања Крајишника и жеље Кнеза Милоша „да се Љешница посредством инџинира ваших наново регулира и на празним плацевима, пошто се ови размере, Крајишници населе" и јавља да су „инџинири с планом својим готови" да су плацеве размерили, сирјеч сваки с лица 10, а дугачак 25 фати да буде." Међутим Крајишници нису били задовољни, јер су тражили и ливаде и њиве у атару. Поводом тога Совет је послао своју комисију у Лешнлцу. У то време завлада у Лешници и колера, па се прекине с том расправом и делењем земље. С овим Крајишницима власти су имале врло велике муке, јер су они хтели да се саселе на своју руку не уважавајући никакве наредбе и савете. Уз то их је почела косити колера и глад, па су се још више озлоједили. Напослетку Совет је решио, да се сви који су незадовољни протерују у Босну. Ово је учинило да је Кнез Милош наредио, да се Крајишници „као немирни и неблагодарни људи не требују, и потоме, да се више не прима-