Opštinske novine

Развој здравствених прилика Београда

ју." Ово је задржало и уређење Љешнице. Тек 20 октобра спроведен је „план од Љешнице на благоусмотреније Вашему сијателству, по ком ако би ваше сијателство благоволио одобрити да се Љешница ушори. У плану стоји од инџинира све назначено с изјасненијем како би се шта градило и како куће приватни људи да се ставе у шорове". Против овог премештања Љешнице 22 староседеоца Љешничка пишу жалбу јер „ново поставленије шора Лешничког јавној пропасти нас доле -подписаних сгароседиоца Лешничана угрожава, јер тиме стара чаршија, куће и дуВани, кбје смо ми с великим трудом и трошком спечалили, а у којима би још најмање 10 година живити могли, квари се и све то нам неполезно бива," Совет је упутио молбу Кнезу Милошу, коју је ,,Његова Светлост с највећим негодовањем примила и на ново заповедила да се варош Љешница по нозом плану уредити мора." * Професор Ђорђевић тачно утврђује, да је ново, српско, становништво, насељавајући се по варошима морало да се прилагози новом животу. Али то прилагођавање није ишло без великих штета по здравље тога становништва. Оно је до скора живело под битно различитим односима у селима. Тадања села нису била ни налик на данашња. Још много разбијенијег типа од данашњих, с кућама на крчевинама с мало обрађене зиратне земље, иначе пошумљена густим шумама, села су се разликовала и по својој приврзди од данашњих. Главна привредна грана било је сточарство. Земљорадњом се бавило колико да се има хлеба за кућу. Сељак је био у правом смислу речи потпуно слободан човек, стално на пољу, насвежем ваздухуу кретању; исхрана је биладобра; оделосе израђивало у кућној производњи од домаћих тканина; спавало се у дрвеним вајатима, који су кроз рђаве спојнице стално пуштали свеж ваздух. Једном речи услови живота били су врло повољни. Такав сељак, прелазећи у варош, заменио је вајат бондручаром или чатмаром, сабио се са својом породицом у уске, прљаве варошке улице и ниске кућице, морао је седеги у дућану за тезгом или ићи на рад и радити од рана јутра до мркла мрака, без слободног кретања. Ту је и начин исхране и начин одевања изменио. Једном речи изменио је цео начин живота у свима правцима. Такве нагле промене у начину живота врло неповољно дејствују. Чак и кад се дође у повољније услове живота, у погледу исхране, па и становања и одевања, већ сама промена сеоске средине варошком врло неповољно делује и изазива врло значајне здравствене поремећаје. То се примећује и данас код досељеника са села. Последица свега тога било је стално опадање и погоршавање здравственог стања тога

варошког становништва. Како су пак ови нови варошани били у сталној и непоекидној вези са својим породицама и рођацима на селу убрзо су се почеле и тамо преносити и ширити разне заразне болести, а нарочито туберкулоза. Почеци стварања српских вароши нарочито су омогућавали погоршање здравственог стања. У том се није много разумевао Кнез Милош, али он би несумњиво својом ,,урбанистичком политиком, да је могао да је спроведе оном брзином којом је желео, много допринео и хигијенском уређењу и заштити здоавља. Нажалост, прилике су биле много јаче од њега. А све је било неповољно за брз и нагао развитак, иако је Кнез Милош излазио на сусрет новим варошанима у многоме чему да уреде и подигну куће, а још чешће је и силу примењивао да постигне своје циљеве. Из навода из , Грађз" види се да је Кнез Милош развио врло велику радљивост да ,,по вкусу европејском' устроји вароши у Србији. Он је сам обилазио сва важнија места, разгледао њихов топографски положај и тражио подесније место. Он је свугде, где је желео извршити измештање слао инжењере да израде планове, обележе тргове, просеку улице, да и упутства за подизање зграда и дућана. У том послу наилаизло се на врло велике сметње поглавито код новоствореног варошког становништва, Оно је било састављено од заосталих или доцније досељених Цинцара и Грка, затим од сељака, који су после одласка Турака откупљивали њихове куће и дућане и насељавали се у вароши, један део тога становништва сачињавали су и досељеници Срби или друге народности из аустријских или и даљих крајева, поглавито занатлије. Привреда је била без капитала, потребе су биле незнатне, односи примитивни, па се скоро у сваком случају ста,новништво жалило и противило овом новом уређењу. Кнез Милош је имао и политичких сметњи у овом послу. Навели смо већ како се исељавање Сава-мале означавало као акт страховитог варварства и искоришћавало и политички против владавине Кнеза Милоша. Ништа мање није сметао и Совет, иако се прибојавао Кнеза Милоша, што се види из преписке око преуређења вароши Крушевца. Али Кнез Милош је и милом и силом спроводио своју политику уређења варошких насеља. И судећи по ономе на шта је нарочито обраћао пажњу, њзму су били на срцу сви главнији интереси ових насеља. Он је желео имати вароши ,,по европејском вкусу", али и куће за становање подесне за чување здравља. Кладово, Крушевац, Шабац и др. хтео је извући из баровитог и мочварног земљишта, Јагодину и Крагујевац је покривао црепом. У Београду је просецао нове улице. Свуда је по примеру тадашњих вароши у Војводини на срздини насеља предвиђао простран трг с унакрсним улицама и саобраћајницама.